Akcija - O majkama i ćerkama (3knjige)
Paketi knjiga
Tri snažna romana o najsloženijoj vezi našeg života. Belfast pod bombardovanjem gde sestre i majka bore se sa ratom i sopstvenim borbama; majka balerina koja bira autentičnost nad stabilnošću dok njene ćerke pokušavaju da je zadrže u životu; i majka čija ljubav prerasta u opsesiju dok ćerka beži u drugu zemlju. Istina o odnosima koje često idealizujemo ili potiskujemo – bolna, duboka, neophodna.
Odnos majke i ćerke najintimnija je i najsloženija veza koju život donosi – veza koja može biti izvor snage, ali i polje najdubljeg bola. Paket „O majkama i ćerkama" okuplja tri remek-dela savremene proze koja istražuju sve nijanse te veze: od majčinske ljubavi koja postaje zatvor, preko nasleđenih trauma koje se prenose kroz generacije, do trenutaka kada ćerke moraju pronaći sopstveni glas. Ovo nisu lake knjige, ali su izuzetno potrebne – jer govore istinu o odnosima koje često idealizujemo ili potiskujemo.
„Ovi dani" Lusi Koldvel smešta priču u Belfast tokom bombardovanja 1941. godine, gde pratimo sestre Emu i Odri Bel i njihovu majku Florens. Dok dvadesetogodišnja Ema volontira u Prvoj pomoći i razvija zabranjenu vezu sa svojom supervizorkom Silvijom, njena starija sestra Odri se suočava sa krizom identiteta pred venčanje. Njihova majka Florens nosi teret neuzvraćene ljubavi iz mladosti, a sve troje pokušavaju da prežive ne samo ratne užase već i sopstvene unutrašnje borbe. Koldvel poseduje retku sposobnost da svakodnevicu učini zadivljujućom i da u običnim trenucima pronađe dublju istinu o ljudskom iskustvu. Bombardovanje je fizički utisnut na stranicu, ali još snažnije deluju tišina posle i načini na koje život nastavlja dalje. Ovo je oštra društvena hronika koja prikazuje klasne razlike, ograničen položaj žena i homofobiju, ali sve to sa niijansom i empatijom.
„Kraljica u bekstvu" Violen Uisman je intimni portret majke koja je čitav život balansirala između genija i ludila, majčinske ljubavi i destruktivne strasti. Katrin – balerina sa hendikepiranom nogom, žena legendarne lepote i intenzivnih emocija – odbila je da bude samo majka, samo supruga, samo pacijent. Autorka piše sa bolnom iskrenošću o tome šta znači biti kćer takve majke: tu su večeri kada mama improvizuje baletske predstave i priča priče cele noći, ali i trenuci kada je vatrogasci iznose onesveščenu dok deca gledaju. Sestre razvijaju jeziv sistem ranog upozoravanja, njihov ritual za laku noć postaje magijska formula kojom pokušavaju da majku zadrže u životu. Uisman ne idealizuje mentalnu bolest niti je demonizuje, već postavlja uznemirujuća pitanja: ko određuje granice normalnosti? Da li je Katrinin vitalizam bio bolest ili odbrana protiv malograđanštine? Ovo je priča o majčinstvu kao nemogućoj misiji, o ženi koja je birala autentičnost nad normalnošću, intenzitet nad stabilnošću.
„Kako voleti svoju ćerku" Hile Blum istražuje najzabranjeniju temu – majčinsku ljubav koja prelazi granicu i postaje opsesija. Joela je majka čija privrženost ćerki Lei prerasta u patološku kontrolu, sve dok Lea ne beži u Holandiju da bi izgradila novi život daleko od majke. Kada Joela otkriva gde ćerka živi, kreće u opsesivnu potragu, špijunirajući ćerku, njenog muža i dve unuke koje nikada nije upoznala. Blum majstorski gradi priču kroz nepouzdanu naraciju – pratimo Joelinu verziju događaja, ali autor pažljivo ostavlja prostor za sumnju. Posebno je uznemirujući deo o lažnoj optužbi koja uništava život nevinog mladića, otkrivajući do koje mere Joela ide da bi „zaštitila" svoju ćerku. Stil pisanja je intiman i klaustrofobičan – čitalac je zarobljen u zatvorenom krugu misli koje se uvek vraćaju Lei.
Zajedno, ove tri knjige stvaraju kompletan portret majčinstva i odrastanja – od majki koje nose sopstvene traume, preko onih koje ne mogu da pusti ćerke, do ćerki koje traže sopstveni identitet. Ovaj paket je prilika da zaronite u najdublje slojeve najvažnijih odnosa našeg života i da razumete da ljubav, koliko god bila jaka, mora imati prostora za disanje. Za sve koji žele da razumeju – ili konačno rašire – kompleksne veze koje nas oblikuju.
U paketu se nalaze:
Lusi Koldvel
Lusi Koldvel je jedna od najznačajnijih savremenih književnica Severne Irske, svestrana autorka čiji se rad prostire kroz romane, nagrađivane zbirke kratkih priča i pozorišne drame, a čiji glas precizno i potresno beleži složenost ljudskih odnosa, intime i istorijskog nasleđa. Rođena je u Belfastu 1981. godine, u vreme kada su „Problemi“ (The Troubles), dugotrajan i nasilan etno-nacionalistički sukob koji se odvijao u Severnoj Irskoj, bili na vrhuncu, a odrastanje u takvom okruženju duboko je oblikovalo njen senzibilitet i tematske preokupacije. Iako se kasnije preselila i studirala na Univerzitetu Kembridž, a danas živi u Londonu, Belfast ostaje duhovno i kreativno središte njenog stvaralaštva, grad čije se rane i otpornost neprestano prelamaju kroz živote njenih likova.
Svoju karijeru započela je kao dramska spisateljica, a njena prva drama Leaves doživela je veliki uspeh i donela joj je nagradu Runi za irsku književnost, čime je odmah skrenula pažnju na svoj izuzetan talenat za dijalog i građenje atmosfere. Nakon pozorišnog uspeha, okrenula se prozi i objavila nekoliko romana koji su istraživali teme identiteta i kompleksnih porodičnih veza. Ipak, Lusi Kodvel se u potpunosti afirmisala kao majstor kratke forme. Zbirke priča, Multitudes i Intimacies, donele su joj brojna priznanja, uključujući i prestižnu Nacionalnu nagradu Bi-Bi-Sija za kratku priču. U ovim delima, ona sa neverovatnom preciznošću i empatijom zaranja u ključne trenutke u životima svojih junakinja – detinjstvo, adolescenciju, majčinstvo, ljubav i gubitak – stvarajući univerzalne portrete ljudskog iskustva kroz intimne, svakodnevne detalje.
Njen najnoviji i kritički najhvaljeniji roman, Ovih dana (These Days), predstavlja sintezu svih njenih književnih snaga. Vrativši se u svoj rodni Belfast, ali ovoga puta u prošlost, Kodvel smešta radnju u samo četiri dana tokom aprila 1941. godine, za vreme razarajućeg nemačkog bombardovanja poznatog kao Belfastski blic. Kroz priču o dve sestre, Odri i Emi, i njihovim ljubavima, strahovima i nadama dok se svet oko njih ruši, ona ne piše samo istorijski roman, već duboko dirljivu priču o otpornosti ljudskog duha. Roman je bio u najužem izboru za prestižnu Nagradu Volter Skot za istorijsku fikciju i potvrdio je njen status kao spisateljice koja ume da spoji ličnu dramu sa velikim istorijskim platnom, pokazujući kako se život, u svoj svojoj krhkosti i lepoti, odvija čak i usred najvećeg haosa.
Svojim preciznim, emotivno nabijenim i elegantnim stilom, Lusi Kodvel se etablirala kao hroničarka ženske intime i nevidljivih, a opet presudnih trenutaka koji oblikuju naše živote, čvrsto smeštajući svoje priče u specifičan kontekst Severne Irske, ali govoreći o istinama koje su univerzalno razumljive.
DELA LUSI KODVEL
Romani:
Where They Were Missed (2006)
The Meeting Point (2011)
All the Beggars Riding (2013)
Ovi dani (These Days, 2022)
Zbirke kratkih priča:
Multitudes (2016)
Intimacies (2021)
Pozorišne drame:
Leaves (2007)
Guardians (2009)
Notes to Future Self (2011)
Hila Blum
Hila Blum rođena je u Jerusalimu 1969. godine, gde se i školovala. U mladosti je takođe živela na Havajima, kao i u Parizu i Njujorku. Profesionalnu karijeru započela je kao novinarka, a poslednjih 15 godina urednica je u Kineret Zmora-Bitanu, vodećoj izdavačkoj kući u Izraelu. Njen prvi roman Poseta (The Visit, 2011) odmah po objavljivanju postao je jedan od najčitanijih romana u Izraelu. Drugi roman, Kako voleti svoju ćerku, objavljen 2021, osvojio je prestižnu izraelsku književnu nagradu Sapir. Dela su joj prevedena na brojne svetske jezike.
Violen Uisman
Violen Uisman (1979) francuska je spisateljica, novinarka i prevoditeljka. Rođena je u Parizu, ali već više od dve decenije živi u Njujorku. Tamo je vodila kurs o književnosti na Muzičkoj akademiji u Bruklinu i organizovala multidisciplinarne umetničke festivale. Njen debitantski roman „Kraljica u bekstvu” (2018) nagrađen je nagradama Fransoa Sagan i Mari Kler. Godinu dana kasnije izašao je i njen drugi roman „Rose Désert”, a uskoro se očekuje izlazak romana „Les monuments de Paris”. Eseje i kritike pisala je za Njujork tajms, Vog i Pariz rivju.
Photograph by Beowulf Sheehan
