Elegije iz Oksopetre

Odisej Elitis

Poezija, E-knjige, Akcija 3 za 1399

Knjiga poezije grčkog nobelovca, u prevodu Vladimira Boškovića, u kojoj figuriraju prepoznatljive Elitisove teme smrti, istorijskog i kulturnog nasleđa, i dijaloga sa evropskim tradicijama.

Cena: 559,00 RSD 699,00 ušteda: 140,00 RSD (-20%)
Cene su u dinarima sa uračunatim PDV-om.
Zapiši posvetu koju ćemo odštampati na prvoj stranici knjige koju poručuješ:
opcija:

* Preveo s novogrčkog: Dragan Bošković

Elitisova zbirka pesama Elegije iz Oksopetre, objavljena na pesnikov osamdeseti rođendan, 2. novembra 1991. godine, okrenuta je mistički dubokom i metafizički (ne)dostupnom iskustvu zatvaranja ciklusa lirskog istraživanja sveta kao početku pesničkog iskustva. Sintaktički kompleksne i izazovne, okrenute vizijama i uspomenama, i u dijalogu sa tradicijom antičke lirike i filozofije (u prvom redu sa Heraklitom i Pindarom) koliko i sa nasleđem evropskog romantizma (Helderlinom, Novalisom, Rilkeom i Dionisijem Solomosom), Elegije iz Oksopetre čine zaokružen pesnički svet, nesvodiv na neposredni plan bogatih pesničkih slika i osnovnog emocionalnog tona. Naprotiv: refleksivna priroda ovih pesama poziva i obavezuje čitaoca da preuzme i uživanje i odgovornost pristupanja tekstu. Ovom izdanju Elegija pridružen je i zahvalno koristan pogovor prevodioca, heleniste dr Vladimira Boškovića, čija poslednja rečenica, koja se poziva na Elitisovo stanovište spram smrti, sugeriše upravo takav čitalački zahvat: „Kako je rekao Elitis, ako je smrt prva istina, tek nam predstoji da saznamo koja je poslednja.“

PREVOD: Vladimir Bošković

  • ISBN: 9788660360436
  • Broj strana: 66
  • Pismo: Latinica
  • Povez: Mek
  • Format: 19.6x12.6cm
  • Godina izdanja: 2019

Odisej Elitis
Odisej Elitis (Οδυσσέας Ελύτης, 1911–1996), poreklom s Lezbosa, jedan je od najuticajnijih grčkih pesnika 20. veka. Dodeljena mu je Nobelova nagrada za književnost 1979. godine. Pripadao je književnom pokretu tzv. „generacije tridesetih“, koja je u Grčku donela poetiku evropskog modernizma, srećno je ukrstivši sa domaćim književnim tradicijama. U početku sledbenik nadrealista, ubrzo se udaljio od tehnika automatskog pisanja i okrenuo romantičarskim i metafizičkim uticajima. Objavio je petnaest zbirki poezije (Orijentacije, Sunce prvo, Pesma herojska i žalosna za potporučnika nestalog u Albaniji, Dostojno jest, Šest i jedno kajanje za nebo, Drvo svetlosti i četrnaesta lepota, Sunce nad suncima, Pastorčad, Sva ro Erosa, Marija Nefeli, Tri pesme s popustom, Mali nautilus, Dnevnik nevidljivog aprila, Elegije iz Oksopetre, Zapadno od tuge, i posthumno Izbliza), dva obimna zbornika eseja (Otvorene karte, Na belo), i nekoliko knjiga prevoda (Sapfo, Otkrivenje sv. Jovana, Krinagora, sabrani prevodi Drugo pismo). Bavio se književnom i likovnom kritikom, a kratko vreme radio je i kao direktor grčkog državnog radija. Odlikovan je ordenom Legije časti, počasnim doktoratima nekoliko svetskih univerziteta – uključujući i Sorbonu, gde je 40-ih godina nakratko studirao filozofiju – kao i brojnim drugim nagradama i priznanjima.