Akcija - 4 ODISEJE (40% popusta)
Paketi knjiga
Uronite u bezvremenu kosmičku sagu Artura Č. Klarka! Komplet "Akcija - 4 ODISEJE" pruža vam jedinstvenu priliku da doživite evoluciju čovečanstva od prapočetaka do daleke budućnosti, kroz četiri legendarna romana. Od misterioznog Monolita u "2001" i zapanjujuće transformacije Jupitera u sunce Lucifer u "2010", preko istraživanja tajanstvene Evrope u "2061", do konačne konfrontacije sa vanzemaljskom inteligencijom u "3001", ova serija preispituje granice ljudskog postojanja i našeg mesta u kosmosu. Ne propustite priliku da sa 40% popusta zaronite u svet koji je definisao naučnu fantastiku i inspirisao generacije. Pripremite se za putovanje koje će promeniti vaš pogled na univerzum!
Kontrast izdavaštvo s ponosom predstavlja "Akciju - 4 ODISEJE", ekskluzivni komplet koji vas vodi na putovanje kroz milenijume, od praskozorja čovečanstva do daleke budućnosti, kroz um jednog od najvećih vizionara naučne fantastike, Artura Č. Klarka. Ova serija je epska saga o evoluciji, inteligenciji, prvom kontaktu i našem mestu u kosmosu, sada dostupna sa neverovatnih 40% popusta. Pripremite se za avanturu koja će preoblikovati vaše shvatanje univerzuma i čovečanstva kroz četiri monumentalna dela koja su oblikovala žanr i inspirisala generacije.„2001: Odiseja u svemiru“ je Klarkovo remek-delo koje definiše žanr, počevši od misterioznog Monolita koji podstiče ljudsku evoluciju. Centralna je misija „Diskaverija“ ka Saturnu, gde napredni računar HAL 9000 izaziva pobunu, istražujući svest mašina i granice postojanja. Kulminacija je transdimenzionalno putovanje Dejvida Boumena i njegova transformacija u „Zvezdodete“, biće koje transcendira materiju i vreme, postavljajući fundamentalna pitanja o smislu života i kosmičkom razvoju. To je priča koja i danas inspiriše i podstiče na duboko razmišljanje o našem mestu u univerzumu.U „2010: Drugoj Odiseji“, devet godina kasnije, Dr. Hejvud Flojd predvodi misiju „Aleksej Leonov“ ka Jupiteru, razrešavajući misteriju „Diskaverija“ i sudbinu Boumena. Klark razotkriva HAL-ovu tragediju kroz njegove memorijske banke, pružajući pronicljiv portret odnosa čoveka i veštačke inteligencije. Otkriće života ispod leda Evrope i Boumenova transformacija nagoveštavaju veće kosmičke sile. Vrhunac je vizija kada milioni Monolita pretvaraju Jupiter u novo sunce Lucifer, trajno menjajući Sunčev sistem i postavljajući temelje za novu eru kosmičkog postojanja.„2061: Treća Odiseja“ nastavlja sagu više od pola veka u budućnosti, sa povratkom Halejeve komete i Jupiterom preobraženim u minisunce Lucifer. Stogodišnji dr Hejvud Flojd ponovo je u centru zbivanja, sletajući na kometu, ali i vraćajući se Evropi – mesecu zabranjenom porukom Monolita. Klark spaja naučnu ekstrapolaciju sa dubokom humanošću, istražujući novu biosferu na Evropi, prisutnost sjedinjenih Boumena i HAL-a, te inteligentnih amfibija. Otkriće dijamantske planine Zevs i meditacija o starenju i povezivanju generacija u kosmičkim razmerama čine ovo delo nezaboravnim.Završni deo sage, „3001: Konačna Odiseja“, vodi nas milenijum u budućnost, gde se astronaut Frenk Pul budi iz hibernacije u radikalno preoblikovanom Sunčevom sistemu. Čovečanstvo, dostiglo tehnološke visine, suočava se sa najvećom pretnjom: Monolitima koji možda spremaju „presudu“. Upozorenje Boumena/HAL-a: „Svi ovi svetovi su vaši – osim Evrope. Ne pokušavajte tamo da sletite“ postaje ključno. Pul prihvata opasnu misiju spuštanja na Evropu kako bi isporučio „Trojan Horse“ i sprečio katastrofu. Klark istražuje granice ljudske inteligencije, morala i opstanka, podsećajući da su ljubav i smrt jedine istinske konstante ljudskog postojanja.Ne propustite priliku da posedujete ovu monumentalnu sagu koja je oblikovala naučnu fantastiku i inspirisala generacije. Komplet „Akcija – 4 ODISEJE“ nudi vam celovit uvid u Klarkovu viziju, od praiskonskih početaka do milenijuma daleko u budućnosti, sa neverovatnim popustom od 40%. Uronite u svet Monolita, zvezdanih brodova, veštačke inteligencije i evolucije koja prevazilazi naše najluđe snove. Ovo je više od kupovine knjiga; ovo je investicija u znanje, maštu i neprestano preispitivanje našeg mesta u veličanstvenom kosmosu. Obezbedite svoj primerak već danas i pridružite se putovanju koje nikada nećete zaboraviti!
Artur Klark
Artur Čarls Klark (1917–2008) bio je jedan od titana naučne fantastike, vizionar, futurista i naučni mislilac čije su ideje oblikovale ne samo književnost dvadesetog veka, već i stvarnu tehnološku budućnost čovečanstva. Kao član takozvane „Velike trojke“ naučne fantastike, zajedno sa Ajzakom Asimovim i Robertom Hajnlajnom, Klark je ostao upamćen po svom optimističnom pogledu na tehnologiju, dubokom osećaju za kosmičku misteriju i sposobnosti da kompleksne naučne koncepte pretoči u uzbudljive i misaono provokativne priče. Rođen je 16. decembra 1917. godine u Majnhedu, u grofoviji Somerset u Engleskoj. Još kao dečak, na porodičnoj farmi, razvio je opsesivnu ljubav prema posmatranju zvezda i gutao je stranice ranih naučnofantastičnih magazina, sanjareći o putovanjima u svemir. Njegovo formalno obrazovanje prekinuo je nedostatak sredstava, ali je njegova žeđ za znanjem bila nezaustavljiva. Tokom Drugog svetskog rata, služio je u Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu (RAF) kao specijalista za radar, što je bilo presudno iskustvo koje je postavilo temelje za njegov najznačajniji doprinos realnoj nauci.
Upravo je tokom službe u RAF-u Klark došao do svoje revolucionarne ideje. Godine 1945, u stručnom časopisu Wireless World, objavio je članak pod naslovom Vanzemaljski releji: mogu li svemirske stanice obezbediti pokrivenost signalom za ceo svet? U tom radu, on je detaljno razradio koncept geostacionarnih satelita – veštačkih satelita postavljenih u specifičnu orbitu iznad ekvatora, na visini od oko 36.000 kilometara, koji bi se okretali istom brzinom kao i Zemlja i tako prividno stajali nepomično na nebu. Tri takva satelita, tvrdio je, mogla bi da pokriju celu planetu i omoguće trenutnu globalnu komunikaciju. Iako nije patentirao svoju ideju, verujući da ona pripada čovečanstvu, ta orbita danas nosi ime „Klarkova orbita“ i predstavlja kičmu savremenog sveta telekomunikacija, od televizijskog prenosa do interneta i mobilne telefonije.
Nakon rata, Klark je konačno stekao diplomu iz matematike i fizike na Kings koledžu u Londonu, ali se sve više posvećivao pisanju. Njegovi rani romani, poput Kraja detinjstva i Grada i zvezda, odmah su ga uspostavili kao vodeći glas žanra. Njegov stil, poznat kao „tvrda naučna fantastika“, bio je utemeljen na naučnoj preciznosti i verodostojnosti, ali je uvek bio prožet dubokim filozofskim pitanjima o sudbini čovečanstva, evoluciji i našem mestu u univerzumu. Klarkove priče retko su se bavile banalnim sukobima; umesto toga, istraživale su susret čoveka sa neshvatljivo superiornom inteligencijom i tehnologijom, što često dovodi do radikalne transformacije ili transcendencije ljudske vrste. Njegov rad odlikuje prepoznatljivi „osećaj čuđenja“ (enlg. sense of wonder), koji čitaoca ostavlja bez daha pred veličinom i misterijom kosmosa.
Vrhunac njegove karijere i svetsku slavu donela mu je saradnja sa legendarnim rediteljem Stenlijem Kjubrikom na filmu i romanu 2001: Odiseja u svemiru. Razvijajući priču paralelno za oba medija, stvorili su remek-delo koje je redefinisalo naučnofantastični film. Priča o misterioznom crnom monolitu koji usmerava ljudsku evoluciju, od praistorijskog čoveka do putnika kroz zvezdana vrata, i o sukobu sa pobunjenom veštačkom inteligencijom HAL 9000, postala je kulturni fenomen. Kasnije je napisao i nastavke, 2010: Drugu odiseju, 2061: Treću odiseju i 3001: Konačnu odiseju, dalje razvijajući svoju viziju budućnosti. Pored pisanja, Klark je 1956. godine preselio na Cejlon (današnju Šri Lanku), gde je mogao da se posveti svojoj drugoj velikoj strasti – podvodnom istraživanju. Fascinacija okeanskim dubinama odražavala je njegovu kosmičku radoznalost, a svoje iskustvo je preneo u brojna dela i televizijske emisije, poput popularnih serijala Misteriozni svet Artura Klarka.
Sve do svoje smrti u Kolombu, u Šri Lanki, 19. marta 2008. godine, Artur Klark je ostao neumorni promoter nauke, istraživanja svemira i nade u budućnost. Ostavio je za sobom čuvena „Klarkova tri zakona“, od kojih je treći postao gotovo poslovica modernog doba: „Svaka tehnologija koja je dovoljno napredna ne može se razlikovati od magije.“ Njegovo nasleđe nije samo u stotinama knjiga i priča, već u načinu na koji je inspirisao generacije naučnika, inženjera i sanjara da gledaju u nebo i veruju u gotovo neograničene mogućnosti čovečanstva.
DELA ARTURA KLARKA (IZBOR)
Romani:
Uvod u svemir (Prelude to Space, 1951)
Pesak Marsa (The Sands of Mars, 1951)
Ostrva na nebu (Islands in the Sky, 1952)
Kraj detinjstva (Childhood's End, 1953)
Svetlost zemaljska (Earthlight, 1955)
Grad i zvezde (The City and the Stars, 1956)
Duboko poniranje (The Deep Range, 1957)
Susret sa Ramom (Rendezvous with Rama, 1973)
Rajski vodoskoci (The Fountains of Paradise, 1979)
Pesme daleke Zemlje (The Songs of Distant Earth, 1986)
Pad Mesečeve prašine (A Fall of Moondust, 1961)
Svetlost zemaljska (Earthlight, 1955)
Duh sa Grand Benksa (The Ghost from the Grand Banks, 1990)
Božiji čekić (The Hammer of God, 1993)
Serijal Odiseja u svemiru:
2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey, 1968)
2010: Druga odiseja (2010: Odyssey Two, 1982)
2061: Treća odiseja (2061: Odyssey Three, 1987)
3001: Konačna odiseja (3001: The Final Odyssey, 1997)
Zbirke priča:
S druge strane neba (The Other Side of the Sky, 1958)
Tales from the "White Hart" (1957)
The Wind from the Sun (1972)
Devet milijardi božijih imena (The Nine Billion Names of God, 1967)
