Akcija - 4 ekranizovana klasika (40% popusta)
Kormak Makarti, Filip K. Dik, Brem Stoker, Artur Klark
Paketi knjiga
Ovo nije zemlja za starce - Roman o krvavim sukobima na granici Teksasa i Meksika završava Makartijevu čuvenu i uvažavanu Graničnu trilogiju.Levelin Mos u lovu na antilope nailazi na nekolicinu ust...
Ovo nije zemlja za starce - Roman o krvavim sukobima na granici Teksasa i Meksika završava Makartijevu čuvenu i uvažavanu Graničnu trilogiju.
Levelin Mos u lovu na antilope nailazi na nekolicinu ustreljenih dilera, ali i na tovar heroina i više od dva miliona dolara. Zna da će prisvajanje novca promeniti njegov život. Ali tek nakon što još dva muškarca budu ubijena, zapaljeni automobil jedne od žrtava dovešće šerifa Bela na poprište krvavog obračuna u pustinji, a on će ubrzo shvatiti da je Mosu i njegovoj mladoj supruzi očajnički potrebna zaštita. Jedan od inicijatora neuspešne primopredaje angažuje bivšeg specijalca da štiti njegove interese nadmećući se sa zagonetnim slobodnim strelcem, dok se svuda naokolo nalaze ljudi navikli na spektakl nasilja i haosa.
Potraga se proteže duž pustinje i preko granice, a svaki od učesnika naizgled je rešen da odgovori na pitanje koje se pronosi od junaka do junaka: kako čovek odlučuje kojim redosledom da napusti svoj život?
Da li androidi sanjaju električne ovce - Jedno od najpoznatijih SF dela u istoriji književnosti govori o ključnom egzistencijalnom pitanju šta je to ljudskost i da li je potrebno nešto više od mesa i kostiju da se bude čovekom. Filip K. Dik je ovaj roman objavio 1968, napisao ga neverovatnom brzinom i njime potvrdio svoj status jednog od najvećih autora naučne fantastike. Radnja romana je smeštena u post-apokaliptični San Francisko. Nakon velike nuklearne katastrofe, veliki deo životinjskih i biljnih vrsta je nestao zbog radijacije. Njih zamenjuju androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana Rika Dekarta je da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. Ali u tom lovu neminovno mora doći i do (samo)preispitivanja šta zapravo znači biti ljudsko biće. Ovaj romanje imao svoju filmsku adaptaciju – 1982. godine Ridli Skot je režirao „Blade Runner“-a po motivima ove knjige, koji se pridružio panteonu kultnih ostvarenja SF žanra.
Drakula - Prošlo je sto dvadeset godina od kad je irski pisac Brem Stoker napisao jedan od najbitnijih gotskih, horor romana – DRAKULA. Povest o ovom grofu, rumunskom plemiću, neživom demonskom otelotvorenju zla i dan danas ledi krv u žilama čitalaca. Stokerova priča o vitezu koji je prodao svoju dušu kako bi zauvek lutao zemljom, progonio je svojim prokletstvom, predstavlja začetak „vampirskog“ žanra u književnosti. Na ovu knjigu su u izvesnoj meri uticala i srpska narodna predanja, kao deo folklora balkanskih naroda koji su delili predanje o Drakuli (vampir je srpska reč).
Vekovima mameći žrtve na svoj posed u rodnoj Transilvaniji, grof svoje naume prikriva aristokratskim manirima. Uspeo je da obmane i Džonatana Harkera, koji je došao u njegov avetinjski dvorac da sredi ugovore o grofovoj kupovini zemlje u Engleskoj. Sa njegovim dnevničkim unosom i počinje ovaj roman. DRAKULA je pisan u epistolarnoj formi, sam tok radnje i događaje pratimo kroz izobilan pisani i audio materijal koji protagonisti ostavljaju za sobom.
Ova mračna i jezovita priča o bespoštednoj i večitoj borbi svetlosti i tame počinje krajem XIX veka, sa škripanjem poklopca mrtvačkog sanduka i oštrenjem glogovog kolca. Grof Drakula, osuđen da zauvek pije krv ljudi kako bi preživeo, žedan je i želi da pokori ceo svet, počevši sa Engleskom.
2001: ODISEJA U SVEMIRU - Na Mesecu je otkrivena enigma. Implikacije ovog otkrića toliko su velike da su ljudi po prvi put poslati duboko u Sunčev sistem. Ali mnogo pre nego što se stigne na odredište, putovanje zauzima užasan, neobjašnjivo pogrešan kurs... Odiseja je jedan od najprodavanijih naučnofantastičnih romana našeg doba.
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14cm
Kormak Makarti
Kormak Makarti (1933-2023) rođen je u Roud Ajlendu kao Čarls, a odgajan u Noksvilu, u saveznoj američkoj državi Tenesi. Napisao je deset romana, za koje je dobio preko petnaest američkih i međunarodnih nagrada, uključujući Nacionalnu književnu nagradu (1992) i Pulicerovu nagradu za književnost (2006). U svojim delima po pravilu se bavi najvažnijim egzistencijalnim i književnim temama, a njegov stil, postavljen u postapokaliptične i modele južnjačke gotike, jedan je od prepoznatljivijih u američkoj književnosti. Prvi roman, Čuvar voćnjaka, objavio je 1965, a neka od njegovih najpoznatijih dela su Svi ti lepi konji, Krvavi meridijan, Ovo nije zemlja za starce i Put.
Filip K. Dik
Filip K. Dik (1928–1982) bio je američki pisac čija dela uglavnom pripadaju žanru naučne fantastike. U romanima u kojima je prikazan svet korporacija, političkih zavera i autoritarnih država, Dik je istraživao filozofska, sociološka i politička pitanja. U kasnijim radovima, njegov tematski fokus pomera se na lične preokupacije metafizikom i teologijom. Dobitnik je svih najvećih nagrada za književnu fantastiku i važi za jednog od najvećih pisaca u ovoj oblasti, koji je izvršio nemerljiv uticaj na celokupan žanr.
Brem Stoker
Abraham "Brem" Stoker (Dablin, 8. novembar 1847 – London, 20. april 1912) bio je irski autor, najpoznatiji kao tvorac gotskog horor romana Drakula (Dracula) iz 1897. godine. Tokom života bio je poznatiji kao lični pomoćnik glumca sera Henrija Irvinga i poslovni menadžer londonskog Liceum teatra.
Rođen je kao treće od sedmoro dece u porodici državnog službenika Abrahama Stokera i Šarlot Matilde Blejk Tornli. Do sedme godine bio je vezan za postelju zbog nepoznate bolesti, nakon čega se potpuno oporavio. Kasnije je postao uspešan sportista na Triniti koledžu u Dablinu, gde je studirao od 1864. do 1870. godine.
Svoju karijeru započeo je kao pozorišni kritičar za dablinsku večernju poštu. Godine 1876. napisao je pozitivnu recenziju Irvingovog Hamleta, što je dovelo do njihovog prijateljstva i kasnije saradnje. Godine 1878. oženio se sa Florens Balkomb, nekadašnjom ljubavlju Oskara Vajlda, i preselio u London, gde postaje poslovni menadžer Liceum teatra.
Stoker je redovno posećivao Kruden Bej u Škotskoj između 1892. i 1910, gde je napisao nekoliko svojih romana. Inspiraciju za Drakulu dobio je tokom posete engleskom primorskom gradu Vitbiju 1890. godine. Pre pisanja romana, susreo se sa mađarsko-jevrejskim piscem Arminom Vamberijem, čije su mračne priče o Karpatima možda uticale na stvaranje dela.
Drakula je objavljen 1897. godine kao epistolarni roman, napisan u formi dnevničkih zapisa, telegrama, pisama i novinskih članaka. Prvobitni rukopis od 541 stranice, nazvan The Un-Dead, pronađen je u jednom ambaru u Pensilvaniji 1980-ih.
Nakon nekoliko moždanih udara, Stoker je preminuo 20. aprila 1912. godine u Londonu. Neki biografi uzrok smrti pripisuju prekomernom radu, drugi tercijarnom sifilisu. Kremiran je, a njegova urna se nalazi u Golders Grin krematorijumu u severnom Londonu.
Romani:
1875: The Primrose Path
1890: The Snake's Pass
1895: The Watter's Mou
1895: The Shoulder of Shasta
1897: Drakula (Dracula)
1898: Miss Betty
1902: The Mystery of the Sea
1903: The Jewel of Seven Stars
1905: The Man/The Gates of Life
1908: Lady Athlyne
1908: Snowbound: The Record of a Theatrical Touring Party
1909: Gospa sa pokrovom (The Lady of the Shroud)
1911: The Lair of the White Worm
Zbirke novela:
1881: Under the Sunset - zbirka od osam bajki za decu
1914: Drakulin gost (Dracula's Guest) - objavljeno posthumno
Artur Klark
Artur Čarls Klark (1917–2008) bio je jedan od titana naučne fantastike, vizionar, futurista i naučni mislilac čije su ideje oblikovale ne samo književnost dvadesetog veka, već i stvarnu tehnološku budućnost čovečanstva. Kao član takozvane „Velike trojke“ naučne fantastike, zajedno sa Ajzakom Asimovim i Robertom Hajnlajnom, Klark je ostao upamćen po svom optimističnom pogledu na tehnologiju, dubokom osećaju za kosmičku misteriju i sposobnosti da kompleksne naučne koncepte pretoči u uzbudljive i misaono provokativne priče. Rođen je 16. decembra 1917. godine u Majnhedu, u grofoviji Somerset u Engleskoj. Još kao dečak, na porodičnoj farmi, razvio je opsesivnu ljubav prema posmatranju zvezda i gutao je stranice ranih naučnofantastičnih magazina, sanjareći o putovanjima u svemir. Njegovo formalno obrazovanje prekinuo je nedostatak sredstava, ali je njegova žeđ za znanjem bila nezaustavljiva. Tokom Drugog svetskog rata, služio je u Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu (RAF) kao specijalista za radar, što je bilo presudno iskustvo koje je postavilo temelje za njegov najznačajniji doprinos realnoj nauci.
Upravo je tokom službe u RAF-u Klark došao do svoje revolucionarne ideje. Godine 1945, u stručnom časopisu Wireless World, objavio je članak pod naslovom Vanzemaljski releji: mogu li svemirske stanice obezbediti pokrivenost signalom za ceo svet? U tom radu, on je detaljno razradio koncept geostacionarnih satelita – veštačkih satelita postavljenih u specifičnu orbitu iznad ekvatora, na visini od oko 36.000 kilometara, koji bi se okretali istom brzinom kao i Zemlja i tako prividno stajali nepomično na nebu. Tri takva satelita, tvrdio je, mogla bi da pokriju celu planetu i omoguće trenutnu globalnu komunikaciju. Iako nije patentirao svoju ideju, verujući da ona pripada čovečanstvu, ta orbita danas nosi ime „Klarkova orbita“ i predstavlja kičmu savremenog sveta telekomunikacija, od televizijskog prenosa do interneta i mobilne telefonije.
Nakon rata, Klark je konačno stekao diplomu iz matematike i fizike na Kings koledžu u Londonu, ali se sve više posvećivao pisanju. Njegovi rani romani, poput Kraja detinjstva i Grada i zvezda, odmah su ga uspostavili kao vodeći glas žanra. Njegov stil, poznat kao „tvrda naučna fantastika“, bio je utemeljen na naučnoj preciznosti i verodostojnosti, ali je uvek bio prožet dubokim filozofskim pitanjima o sudbini čovečanstva, evoluciji i našem mestu u univerzumu. Klarkove priče retko su se bavile banalnim sukobima; umesto toga, istraživale su susret čoveka sa neshvatljivo superiornom inteligencijom i tehnologijom, što često dovodi do radikalne transformacije ili transcendencije ljudske vrste. Njegov rad odlikuje prepoznatljivi „osećaj čuđenja“ (enlg. sense of wonder), koji čitaoca ostavlja bez daha pred veličinom i misterijom kosmosa.
Vrhunac njegove karijere i svetsku slavu donela mu je saradnja sa legendarnim rediteljem Stenlijem Kjubrikom na filmu i romanu 2001: Odiseja u svemiru. Razvijajući priču paralelno za oba medija, stvorili su remek-delo koje je redefinisalo naučnofantastični film. Priča o misterioznom crnom monolitu koji usmerava ljudsku evoluciju, od praistorijskog čoveka do putnika kroz zvezdana vrata, i o sukobu sa pobunjenom veštačkom inteligencijom HAL 9000, postala je kulturni fenomen. Kasnije je napisao i nastavke, 2010: Drugu odiseju, 2061: Treću odiseju i 3001: Konačnu odiseju, dalje razvijajući svoju viziju budućnosti. Pored pisanja, Klark je 1956. godine preselio na Cejlon (današnju Šri Lanku), gde je mogao da se posveti svojoj drugoj velikoj strasti – podvodnom istraživanju. Fascinacija okeanskim dubinama odražavala je njegovu kosmičku radoznalost, a svoje iskustvo je preneo u brojna dela i televizijske emisije, poput popularnih serijala Misteriozni svet Artura Klarka.
Sve do svoje smrti u Kolombu, u Šri Lanki, 19. marta 2008. godine, Artur Klark je ostao neumorni promoter nauke, istraživanja svemira i nade u budućnost. Ostavio je za sobom čuvena „Klarkova tri zakona“, od kojih je treći postao gotovo poslovica modernog doba: „Svaka tehnologija koja je dovoljno napredna ne može se razlikovati od magije.“ Njegovo nasleđe nije samo u stotinama knjiga i priča, već u načinu na koji je inspirisao generacije naučnika, inženjera i sanjara da gledaju u nebo i veruju u gotovo neograničene mogućnosti čovečanstva.
DELA ARTURA KLARKA (IZBOR)
Romani:
Uvod u svemir (Prelude to Space, 1951)
Pesak Marsa (The Sands of Mars, 1951)
Ostrva na nebu (Islands in the Sky, 1952)
Kraj detinjstva (Childhood's End, 1953)
Svetlost zemaljska (Earthlight, 1955)
Grad i zvezde (The City and the Stars, 1956)
Duboko poniranje (The Deep Range, 1957)
Susret sa Ramom (Rendezvous with Rama, 1973)
Rajski vodoskoci (The Fountains of Paradise, 1979)
Pesme daleke Zemlje (The Songs of Distant Earth, 1986)
Pad Mesečeve prašine (A Fall of Moondust, 1961)
Svetlost zemaljska (Earthlight, 1955)
Duh sa Grand Benksa (The Ghost from the Grand Banks, 1990)
Božiji čekić (The Hammer of God, 1993)
Serijal Odiseja u svemiru:
2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey, 1968)
2010: Druga odiseja (2010: Odyssey Two, 1982)
2061: Treća odiseja (2061: Odyssey Three, 1987)
3001: Konačna odiseja (3001: The Final Odyssey, 1997)
Zbirke priča:
S druge strane neba (The Other Side of the Sky, 1958)
Tales from the "White Hart" (1957)
The Wind from the Sun (1972)
Devet milijardi božijih imena (The Nine Billion Names of God, 1967)
