Akcija – Klasici –4 knjige (30% popusta)

Fjodor Dostojevski
Fjodor Mihajlovič Dostojevski, rođen je 1821. godine u Moskvi. Počeo je da piše veoma rano, a već prvi roman "Bedni ljudi" na njega je bacio pažnju prestoničkih književnih krugova. Osuđen je na smrt streljanjem zbog revolucionarnih aktivnosti na svrgavanju Nikolaja I sa prestola, i proveo je osam godina na prinudnom radu u Sibiru. Napustivši vojnu službu, posvetio se u potpunosti književnom stvaralaštvu. Pisao je i filozofske eseje, novinske članke, uređivao nekoliko književnih časopisa... Njegovo zdravlje ozbiljno su narušavali epileptični napadi, a umro je 1881. godine u Sankt Peterburgu.

Džozef Konrad
Džozef Konrad (1857 – 1924) rođen je u Poljskoj, iz koje je emigrirao za sedamnaest godina u Englesku, tokom nacionalne pobune protiv tadašnje ruske vlasti. Iako mu engleski jezik nije bio maternji, tokom cele svoje spisateljske karijere pisao je samo na njemu, i u englesku književnost je doneo jedan novi, moderni duh i stil. Pošto je od 21 do 37 godine života bio kapetan prekookeanskog broda britanske mornarice, more i plovidba postali su veliki tematsko-motivski deo njegovog stvaralaštva. Iako u prvo vreme smatran piscem egzotičnih, avanturističkih narativa, Konradovo delo je sa vremenom steklo veliko uvažavanje književne zajednice i tumačeno je sa velikom pažnjom i uvažavanjem. Najpoznatija dela su mu romani "Lord Džim", "Nostromo", "Tajni agent", "Očima Zapada" i naravno "Srce tame".

Džordž Orvel
Džordž Orvel (1903-1950) rođen je u Motihariju, Indija, a pravo ime bilo mu je Erik Bler. Jedna od anegdota u vezi sa njegovim odrastanjem govori da je Orvelova prva izgovorena reč u životu bila zverski (beastly). Školovao se na Itonu, prestižnom koledžu, gde je pokupio tzv. "itonški akcenat", kojeg je pokušavao da se oslobodi celog života. Tokom jednog semestra, francuski mu je predavao Oldos Haksli, koji će napisati Vrli novi svet, još jednu prekretnicu u poetici antiutopije. Nakon toga je odlučio da se zaposli kao policajac na Burmi, a kasnije i kao lučki radnik. Nakon povratka u Englesku i iskazanim simpatijama za socijalizam, 1928. se seli u Pariz, gde je živeo kao beskućnik. To isto je radio i u Londonu, pa je svoja beskućnička iskustva kasnije uobličio u roman "Niko i ništa u Londonu i Parizu". U francuskoj prestonici će upoznati i Henrija Barbusa, čoveka koji će objaviti prvi tekst koji je Orvelu bio plaćen, 1929. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu, na strani republikanaca, tokom kojeg je ispunio svoju veliku želju da upozna Ernesta Hemingveja. Nije se dugo borio, ali to iskustvo mu je promenilo život; postao je neprijatelj komunizma i favorizovao je socijalizam (ali je ukazivao i na njegovo licemerje). Priča o propaloj revoluciji postaće tema Životinjske farme i Hiljadu devetsto osamdeset četvrte. Mnogo direktnije o Španiji govori u delu Kataloniji u čast. Pre odlaska iz nje, desio se napad na hotelsku sobu u kojoj su boravili on i Ejlin i ispostavilo se da su ljudi, za koje je Orvel mislio da su mu dobri prijatelji, zapravo bili komunistički špijuni. Tokom II svetskog rata, uprkos želji da ode na front, proglašen je nesposobnim za služenje vojnog roka, pa je radio kao novinar BBC-a. Vreme provedeno u ovoj medijskoj kući smatrao je dvema protraćenim godinama, ali ipak za to vreme je pisao dosta kratke drame, držao je lektorska predavanja i razvio je saradnju sa T. S. Eliotom i Dilanom Tomasom. Lik Vinstona Smita i opis njegovog rada u Ministarstvu istine je uzet iz Orvelovog perioda zaposlenja u BBC-u. Godine 1949. objavljen je njegov najpoznatiji i najznačajniji roman 1984, koji će ga proslaviti i učiniti jednim od najpoznatijih pisaca na svetu. Pored ovog, značajni su i sledeći njegovi romani: Životinjska farma (1945), Samo nek aspidistre lete (1936),Burmanski dani (1934) i Niko i ništa u Londonu i Parizu (1933). Imao je nekoliko književnih pseudonima, ali je na kraju izabrao „Džordž Orvel“, jer je, kako je sam govorio, to „dobro, puno englesko ime“. Za korišćenje pseudonima se olučio, jer mu se nije sviđalo ime ime Erik Bler, ali i jer se bojao da će osramotiti porodicu. Tokom života se trudio da pisac Orvel i građanin Bler vode odvojene, zasebne živote, uključujući i prijatelje, koje je delio u dve grupe. Orvel je pred kraj života, sredinom četrdesetih, napisao listu svih značajnih pisaca i zabavljača koji, kako je mislio, nisu doprinosili razvoju antikomunističke propagande, odnosno, onih koje je smatrao pristalicama komunizma. Na spisku su bili: Čarli Čaplin, Majkla Redgrejva, Ketrin Hepbern, Sesil Dej-Luis (otac Danijela Dej-Luisa), Dž. B. Šo, Džon Stajnbek i Orson Vels. Jedna verzija spiska je i dalje britanska državna tajna.

Andre Breton
Andre Breton (1896 - 1996), pesnik, pisac, teoretičar i osnivač nadrealističkog pokreta. Studirao je medicinu i detaljno se upoznao sa idejama Sigmunda Frojda. U mladosti se cesto sretao sa psihičkim bolesnicima i pomno ispitivao njihova mentalna oboljenja, što ce uticati na njegovo stvaralaštvo. Njegov glavni teoretski rad je "Manifest nadrealizma", u kojem je objasnio po prvi put ideju automatskog pisanja. Tokom I sv. rata, neko vreme je proveo u lokalnoj psihijatrijskoj ustanovi, gde je upoznao Žaka Vašea, koji će svojim anti-društvenim stavovima izvršiti preloman uticaj na Bretona. Bio je član Komunističke partije Francuske, da bi se pred kraj života deklarisao kao anarhista. II sv. rat provodi u Sjedinjenim Državama, a po povratku u Francusku 1946. postace istaknuti pristalica antikolonijalnog pokreta.