Izabrane pesme Đure Jakšića

Đura Jakšić

Novi naslovi, Poezija, Akcija 3 za 1399

Tiho se vije, oblake goni / Preziruć gleda u sunčan zrak... / Strelovit posle na zemlju roni / I krvlju kapa zemaljski mrak.

Cena: 559,00 RSD 699,00 ušteda: 140,00 RSD (-20%)
Cene su u dinarima sa uračunatim PDV-om.
Zapiši posvetu koju ćemo odštampati na prvoj stranici knjige koju poručuješ:

U poeziji Jakšićevoj nema nijednog vedrog osmeha, nijedne bezbrižne, blage šale, nepomućene radosti, ponosna blagovanja. Uzaman ćete osluškivati glase s anakreonske lire ili glase vesele satire. Nema ni tihog, ozbiljnog didaktičnog mudrovanja. I sami ljubavni glasi srećne ljubavi drhću od strepnje… Bura, gnev, srdžba, gromka kletva, divlje junaštvo, preziranje, ponositost, buran podsmeh, tama, magla… to vas sreta u ovim pesmama; a tihi proplanci u ovoj mrkoj, sumornoj planini jesu – nežna seta, duboka tuga i ljubav puna bola ili puna strepnje. To su osnovne boje, dah ovih pesama.

Svetislav Vulović

 

On je topliji, osećajniji, bujniji no ijedan srpski liričar, i u celoj srpskoj književnosti nema pesnika koji je u toliko potpunoj meri bio romantičar, sav u osećanju koje kipi i preliva se, i u mašti koja nema prepona.

Jovan Skerlić

 

Jakšića treba ponovo tražiti i nanovo otkrivati. Snažni, prkosni titanski duh izrazio se u stihovima punim zvučanja, boja i strasnog, patetičnog osećanja. Ako je u doba svoje pojave, a dugo i posle toga, Jakšić doživljavan kao nacionalni bard, danas, umesto da ga zaboravljamo, moramo ga nalaziti u dubljim slojevima svoje ljudske i narodne duše. Od borca za slobodu on se danas pretvara u modernog egzistencijalnog patnika koji se bori protiv svih zala iz Pandorinog krčaga svojim prodornim krikom i svojim ubojnim poklikom.

Dragiša Živković

  • ISBN: 9788660362645
  • Broj strana: 146
  • Pismo: Latinica
  • Povez: Mek
  • Format: 19,6X12,7
  • Godina izdanja: 2024

Đura Jakšić
Đura Jakšić (1832–1873) bio je pesnik, pripovedač dramski pisac i slikar, te jedna od ključnih figura srpskog romantizma. Rođen je u Srpskoj Crnji u Banatu. Posle završene gimnazije slikanje je učio u Temišvaru, pa na Prvoj ugarskoj slikarskoj akademiji u Pešti, koju je napustio zbog dobrovoljnog učešća u revoluciji 1848, zatim u Velikom Bečkereku (današnji Zrenjanin) kod Konstantina Danila, ali i u Beču i Minhenu na tamošnjim umetničkim akademijama. Družio se sa Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem. Živeo je jedno vreme od ikonopisanja, ali i od učiteljskog posla u Srbiji. Bio je oženjen Hristinom sa kojom je imao četvoro dece. Početkom pedesetih napisao je svoje prve pesme, a 1862. dobija 100 dukata kao nagradu od Matice srpske za dramu "Seoba Srbalja", koju objavljuje godinu dana kasnije. Tada započinje rad na drami "Jelisaveta, kneginja crnogorska". Jedinu zbirku pesama za života objavio je 1873, a knjiga je posvećena knezu Milanu Obrenoviću. Njegovom ocu knezu Milošu jedno vreme je pisao prigodne pesme. Pisao je takođe pamflete i satire, a neretko i ulazio u sukobe sa vlastima. Život je proveo u nemaštini, a alkohol i boemski život verovatno su ubrzali njegovu smrt. Umro je 1873. godine od tuberkuloze u Beogradu.