KNJIŽEVNA FANTASTIKA 7 (temat Reja Bredberija)

Sedmi broj časopisa „Književna fantastika" predstavlja sveobuhvatnu riznicu žanra koja čitaocima nudi izvanredan uvid u bogatstvo domaće i svetske fantastične književnosti. Od Reja Bredberija do Popi Z. Brajt, od filozofskog promišljanja naučne fantastike u doba pandemije do bioetičkih pitanja kod Borislava Pekića, časopis otvara brojne vredne teme za ljubitelje fantastike i književne istraživače.

Strukturom, broj pokriva širok raspon sadržaja: originalne priče domaćih autora, ozbiljnu teorijsku raspravu, intervjue sa spisateljima, prikaze novih izdanja i osvrte na filmske i strip adaptacije. Urednici Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević pružaju kvalitetnu platformu koja fantastiku približava ozbiljnom književnom razgovoru.

Petoro domaćih autora donosi priče u različitim pravcima fantastike. Adrijan Sarajlija u „Onaj koji više nije" poigrava se orijentalnom fantastikom i arhetipskim slojevima, stvarajući atmosferu rituala i lirskog pripovedanja. Filip Rogović u „Buđ" spušta čitaoca u svakodnevicu beogradskog bloka gde neobična pošast polako rasta – delo blisko urbanoj psihološkoj jezovitosti. Nebojša Petković u distopijskoj priči „Tragovi na koži" uspostavlja cinične prizore sveta u kome su bioteroristička i korporativna realnost smrvile ljudskost. Relja Antonić u „Ko će znati?" nudi grotesku i tamnohumoristički ritual paganskog prizivanja, dok Aleksandar Novaković u „Robiji" stvara uznemirujuću simboličnu sliku zatočeništva. Sve priče dele atmosfersku snagu, interes za antropološke nadtemene i tamnu kritičku dimenziju, dokazujući da domaća fantastična proza poseduje snažan glas i estetski integritet.

Tematski blok posvećen Bredberiju povodom stote godišnjice rođenja jedno je od najjačih delova broja. Margaret Atvud esejom „Put u drugi svet" otkriva lični odnos prema piscu, pokazujući ga kao majstora koji je fantastiku koristio za proučavanje ljudske duše. Ilija Bakić u opsežnom tekstu „Rej Bredberi: lepote, čarolije, zanosi i užasi odrastanja i stasavanja" pruža detaljnu analizu celokupnog Bredberijevog opusa prevoĐenog na srpski, ukazujući na tematske konstante: odrastanje, nostalgiju, smrt i kritiku totalitarizma. Pokazuje da se Bredberijevo delo ne može jednostavno kategorizovati, već sadrži lirsku kvalitetu i intimističku nežnost koja ga čini trajnim.

Esejski blok je raznolik i ambiciozan. Dr Anastasija Klimčinskaja u tekstu „Neizvesnost: kako nam naučna fantastika pomaže da se razaberemo u pandemiji" elaborira ulogu SF priča u kriznim vremenima, pokazujući da fantastika nije bekstvo već priprema – spekulativni simulator koji nas čini mentalno agilnijim. Dr Dejan Ognjanović analizira Popi Z. Brajt kao radikalnu autorku koja je u horor 90-ih unela eksplicitnost, homoerotiku i duh gotičkog undergrounda. Dina Hrecak piše o Hirotakiju Adaćiju i modernom japanskom hororu koji čudovište tretira kao odraz društvene traumatizacije. Ivana Mijić Nemet razmatra graničnu zonu između dečje i odrasle fantastične književnosti, pitajući se kako žanr i izdavačka politika određuju percepciju dela. Dr Ljiljana Gavrilović analizira nasilje kroz seriju Firefly primenjujući Žižekovu teoriju, pokazujući da dobra SF uvek nudi političku kritiku.

Tri intervjua pružaju neposredan kontakt sa autorima. Monja Jović govori o utopiji i distopiji u srpskoj prozi, pokazujući fantastiku kao sredstvo kritičke analize. Ivan Nešić deli iskustvo pisanja prvog romana „Pod imelom", dok Mladen Jakovljević otkriva istraživački rad na poetici folklorne fantastike u „Izbledelim dušama".

Miloš Cvetković analizira film „Dr Sleep" kao adaptaciju koja balansira između Kingove knjige i Kjubrikovog vizuelnog jezika. Nikola Dragomirović piše o strip adaptaciji Elrika od Melnibonea, pokazujući kako vizuelni medij dopire do srži Murkokovog sveta.

Prikazi knjiga obuhvataju važan segment izdavaštva: Strugacki („Ponedeljak počinje u subotu"), Hajnlajn („Stranac u tuđoj zemlji"), Klajn („Mračni bogovi"), Nešić („Pod imelom"), Rajan („Pesma krvi"), Tešić („Kletva Kainova"), Jakovljević („Izbledele duše"), Živković („Tumač fotografija"), Ligoti („Dnevnik noći") i Atvud („Godina potopa"). Svi prikazi napisani su sa erudicijom i ljubavlju prema žanru, ne plašeći se teorije ali ne napuštajući ljubav prema priči i imaginaciji.

„Književna fantastika 7" predstavlja odličan dokument stanja domaće i prevodne fantastike i teorijskog promišljanja žanra. Časopis uspeva da okupi raznoliku paletu – od priča sa društvenim komentarom, preko teorijske rasprave koja otkriva antropološke dimenzije fantastike, do prikaza neophodnog štiva. Urednici su pokazali kako treba stvarati časopis: bez elitizma, ali bez komercijalnog banalizovanja. Fantastika ovde nije eskapizam već moćan alat za sagledavanje sveta – tehnološkog razvoja, društvenih tenzija, egzistencijalnih dilema. Domaće priče pokazuju zreo glas sposoban za lirizam i kritiku, teorijski tekstovi dubinu razumevanja, intervjui približavaju autore, prikazi upućuju na dela koja ne smeju biti propuštena.