Velika globalna transformacija

Branko Milanović, jedan od najistaknutijih svetskih ekonomista u oblasti nejednakosti i globalnog kapitalizma, u svojoj novoj knjigi „Velika globalna transformacija" pruža sveobuhvatnu analizu tektonskih promena koje oblikuju savremeni svet. Ova ambiciozna studija spaja ekonomsku analizu sa geopolitičkim razmatranjima, nudeći čitaocu ključ za razumevanje kako su ekonomski usponi i padovi povezani sa političkim previranjima koja svakodnevno pratimo u vestima.

Centralna tema knjige je uspon Azije, posebno Kine, koji Milanović smatra najvažnijom ekonomskom činjenicom poslednjih pedeset, a možda i stotinu godina. Autor maestralno dokumentuje kako je Kina, zemlja koja je 1974. proizvodila samo 2% globalnog BDP-a, do 2022. narasla do impresivnih 22%. Ovaj skok nije samo statistička anomalija – predstavlja fundamentalno prekomponovanje globalne ekonomske moći kakvo nismo videli od Industrijske revolucije. Milanović nas uvodi u kompleksne mehanizme ovog uspona, pokazujući kako je stopa rasta od 8,1% godišnje po glavi stanovnika tokom četrdeset četiri godine stvorila ukupan dobitak od neverovatnih 38 milijardi jedinica ljudi/dohotka – dvadeset puta više nego što je Japan ostvario tokom svog najuspešnijeg perioda.

Ali knjiga nije samo o Kini. Milanović pažljivo mapira širu azijsku konvergenciju, uključujući Indiju, Vijetnam, Indoneziju i druge zemlje koje kolektivno menjaju globalnu ekonomsku geografiju. Njegova analiza pokazuje kako su ove zemlje ne samo postale bogatije, već kako su njihovi građani masovno ušli u više segmente globalne raspodele dohotka, stvarajući ono što autor naziva „globalnom srednjom klasom". Istovremeno, zapadne srednje klase doživljavaju poziciono opadanje – ne nužno u apsolutnom smislu, već u relativnom, što ima duboke psihološke i političke posledice.

Posebno fascinantno poglavlje posvećeno je novim elitama u Sjedinjenim Državama i Kini. Milanović uvodi koncept „homoplutije" – fenomen da pripadnici najviše američke klase postaju bogati i po osnovu rada i po osnovu kapitala, što predstavlja novinu u istoriji kapitalizma. Kroz pažljivu analizu podataka, pokazuje kako oko 3% američke populacije čini ovu novu vladajuću klasu koja kombinuje visoke prihode, obrazovne kvalifikacije i vlasništvo nad kapitalom. U Kini, metamorfoza elite je možda još dramatičnija: od birokratije zavisne od države 1988. godine, do 2018. elita se transformisala u grupu u kojoj dominiraju kapitalisti i profesionalci privatnog sektora.

Teorijski deo knjige je jednako impresivan. Milanović vodi čitaoca kroz intelektualnu istoriju odnosa između trgovine, mira i sukoba – od Monteskjeovog optimističnog „doux commerce", preko Smitove ideje o ravnoteži moći, do neomarksističkih teorija imperijalističkog nadmetanja. Ova istorijska ekskurzija direktno informiše Milanovićevu analizu trenutnog američko-kineskog rivalstva, koje on vidi kao prelazak od perioda „doux commerce" ka periodu geopolitičkog nadmetanja.

Autor argumentuje da su domaći ekonomski problemi – pre svega stagnacija američke srednje klase – ti koji su pokrenuli geopolitičko rivalstvo, a ne obrnuto. Trgovinski ratovi i antikineske politike nisu jednostavno reakcija na kinesku vojnu pretnju, već pokušaj da se obnovi domaća politička stabilnost ublažavanjem nezadovoljstva onih koji su izgubili u globalizaciji.

Posebno originalan aspekt knjige je Milanovićeva dijagnoza današnjeg istorijskog momenta. On tvrdi da smo svedoci kraja globalnog neoliberalizma i rađanja onoga što naziva „nacionalnim tržišnim liberalizmom". Ovaj novi sistem zadržava neoliberalne principe na domaćem tržištu, ali napušta internacionalizam koji je bio suštinski deo neoliberalnog projekta. Umesto globalizacije, dobijamo carinske ratove; umesto slobodne trgovine, trgovinske blokove; umesto kosmopolitizma, otvoreni nacionalizam.

Milanović prepoznaje da ovaj preokret nije delo samo jednog čoveka ili partije. Donald Tramp, Si Đinping i Vladimir Putin – svaki na svoj način – predstavljaju pokušaje da se obuzda akumulirana moć bogatih elita nastalih tokom neoliberalne ere. Autor ih vidi kao „kontrarevolucionare", lidere koji pokušavaju da obuzdaju ekscese globalizacije i moć novonastalih plutokratija.

Geopolitička analiza je jednako oštroumna. Milanović argumentuje da trenutni svetski poredak – hijerarhijski organizovan sa SAD-om na vrhu – ne može apsorbovati zemlju veličine i ambicija Kine bez fundamentalnog prestruktuiranja. Rusko-ukrajinski rat vidi kao katalizator prelaska sa unipolarnog na multipolarni sistem.

Stilski, knjiga je izuzetno pristupačna uprkos složenosti tema koje obrađuje. Milanović piše sa retkom jasnoćom, koristi konkretne primere i ne boji se da iznese jasne stavove. Njegova upotreba empirijskih podataka je virtuozna – od krivulja incidence rasta i globalne raspodele dohotka do detaljnih analiza homoplutije i sastava elita.

Knjiga je neophodna za sve koji žele da razumeju svet u kojem živimo i pravac u kojem se krećemo. Ekonomisti će ceniti rigoroznu empirijsku analizu i originalne koncepte. Politikolozi i stručnjaci za međunarodne odnose naći će vrednu sintezu ekonomskih i geopolitičkih perspektiva. Opšta javnost će dobiti intelektualni okvir za razumevanje dnevnih vesti o trgovinskim ratovima, populizmu i globalnim tenzijama. Ovo nije knjiga sa jednostavnim odgovorima ili udobnim zaključcima, već izazovno delo koje nas tera da preispitamo mnoge pretpostavke o globalizaciji, kapitalizmu i budućnosti međunarodnog poretka.