Gluvne čini
Aleksandar Ilić
Novi naslovi, Domaća književnost, Balkanon / Re:publika
"Spavati! Spavati! Spavati! Prespavati! sav ovaj život muka i patnji. Spavati uklupčan oko žene, kao mesečev srp oko snopa zvezda."
Sećanja na vizije doživljene u prošlosti pri učešću u razuzdanim narkotičkim i erotskim inicijacima dovode neimenovanog junaka ovog romana pred temeljno preispitivanje sopstvenog identiteta, pa čak i pred suicidna promišljanja. Suočenim sa sopstvenim neautentičnim postojanjem, junaku romana ne preostaje ništa drugo osim da svoje nemirenje sa svetom u kojem postoji i društvom u kojem se ispoljava, kao i razočarenje vezama u koje ulazi i, na koncu, samim sobom, pokuša da utaži begom u snoviđenja i u vizijska proniknuća. U Gluvnim činima je spretno ispripovedana nesputana eksplozija avangardne oniričke fantastike čija se poetska snaga i danas, gotovo sto godina nakon prvog objavljivanja, ukazuje u punom sjaju.
Gluvne čini Aleksandra Ilića zadugo su bile gotovo zaboravljene, prevashodno zbog dogmatske cenzure nakon Drugog svetskog rata. Ipak, upravo zbog toga, kao i zbog svoje nemale poetske vrednosti, Gluvne čini važe za jednu od najbolje prikrivanih tajni srpske književnosti i jedan od najzanimljivijih kratkih romana srpske avangarde. Stoga ovaj roman nije tek još jedan iznalazak naše književne baštine koji je iz ideoloških ili istorijskih razloga bio skrajnut, već predstavlja, pre svega, jedan posve specifičan i grandiozno osmišljen izraz modernosti.
(Iz pogovora Milomira Gavrilovića)
- ISBN: 9788660362447
- Broj strana: 166
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2023
Aleksandar Ilić
Aleksandar Ilić (Beč, 24. mart 1890 – Sremska Mitrovica, 28. februar 1947) bio je srpski književnik, pesnik, diplomata i politički osuđenik. Njegova dela obuhvataju romane, drame, poeziju, putopise, eseje, političke brošure i pripovetke. Iako je pisao u različitim književnim formama, najpoznatiji je po romanu Gluvne čini.
Ilić je rođen u Beču u porodici srpskog porekla. Njegov prvi članak objavljen je 1909. u časopisu „Brankovo kolo“. Godine 1912. njegova dramska jednočinka Sa svojima izvedena je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Godine 1913. upisao je Filozofski fakultet u Beogradu, ali je morao da prekine studije kada je počeo Prvi svetski rat. Tada se Ilić kao dobrovoljac pridružio Drugom pešadijskom puku srpske vojske. Sa vojskom se povukao preko Albanije i bio evakuisan u Francusku. Tamo je 1917. godine upisao studije književnosti na Sorboni u Parizu, diplomiravši 1920. godine.
Po povratku u Beograd, postao je redovan saradnik književnog časopisa „Misao“, gde je objavljivao pesme, pripovetke i drame. Njegova drama Kajanje izvedena je u Narodnom pozorištu 1924. godine. Drama je imala uspeha među publikom, a pozitivnu ocenu dao joj je i Miloš Crnjanski. Sledeće godine postavljen je za atašea za štampu pri Ambasadi Kraljevine SHS u Beču. Godine 1930. izdao je svoj najpoznatiji roman Gluvne čini, zbirku eseja Binski preobražaji, odlomak iz epa Bog Taj-ta-to i brošure Za međubalkansku zajednicu i Panevropa (objavljene pod pseudonimom Danubiensis). Tridesete godine prošlog veka bile su najplodniji period Ilićevog stvaralaštva.
Tokom Drugog svetskog rata, Ilić je boravio u okupiranom Beogradu. Iako je bio politički neaktivan, nakon dolaska komunista na vlast, 1946. godine uhapšen je i optužen zajedno sa grupom predratnih političara i novinara. Suđenje se završilo 8. januara 1947. godine, kada je osuđen na kaznom lišavanja slobode sa prinudnim radom. Umro je 28. februara 1947. godine u zatvoru u Sremskoj Mitrovici pod nejasnim okolnostima.
Dela
Romani
1930: Gluvne čini
1934: Ciganski testament
Drame
1912: Sa svojima
1922: Kajanje (u časopisu Misao)
1931: Večiti mladoženja (dramska adaptacija romana Jakova Ignjatovića)
1936: Kabaret kod Dve hemisfere
Poezija
1930: Bog Taj-ta-to
1931: Gresi Zlatoustog
Eseji
1930: Binski preobražaji
Pripovetke
1923: Sajuz-broj
1938: Karazemansko
Putopisi
1924: Prag