Put u Birobidžan

Birobidžan je mesto gde bi se Jevreji mogli dobrovoljno doseliti, ili čak deportovati, i tako živeti udaljeni od onih koji ih, u najmanju ruku, ne žele za susede, zemljake, prijatelje, a u najgorem slučaju maštaju o njihovom istrebljenju. Sa druge strane, Birobidžan je „ženski kontinent”, ostrvo namenjeno aktivistkinjama koje žele da se emancipuju, izoluju iz patrijarhalne i konzervativne sredine, udalje od prostora koji im ne nudi ništa više osim obuke za život pristojne domaćice, uzorne supruge i dobre majke. Ipak, one koje najviše maštaju o Birobidžanu jesu žene obolele od sifilisa (luetičarke), a koje čekaju svoju Mesijanu da ih izbavi iz veneričnih bolnica i povede u njima nepoznatom pravcu, ka obećanoj zemlji.

Judita Šalgo uspela je ovu knjigu da u isti mah načini i romanom i antiromanom, i utopijom i distopijom, i štivom sa jevrejskom, ali i ženskom tematikom, i prvom pravom pričom o jednom nepravedno skrajnutom pesniku koji zamišlja idealnu zemlju i u nju – baš kao i protagonisti i protagonistkinje Puta u Birobidžan – veruje.

(Iz pogovora Dragane V. Todoreskov)