Izaberi jedno mesto

"Izaberi jedno mesto" Jelene Lengold predstavlja antologijsku retrospektivu jednog od najupečatljivijih pesničkih glasova srpske savremene poezije. Ova knjiga objedinjuje dela nastajala kroz gotovo četiri decenije, od ranih osamdesetih do 2016. godine, nudeći čitaocu jedinstvenu priliku da proputuje kroz intimne lavirinte jedne duše koja neprestano balansira između ljubavi i prolaznosti, tuge i svetlosti, života i smrti.

Lengold piše poeziju retke emotivne intenzivnosti. Njen lirski subjekt iskreno se suočava sa egzistencijalnim strahovima, ljubavnim razočaranjima i melanholičnom svešću o prolaznosti. Poetska dikcija je prepoznatljiva: nenametljiva, ali prodorna; intimna, ali univerzalna. Upravo u toj paradoksalnoj ravnoteži leži snaga Lengoldove poezije – ona govori o najličnijem iskustvu tako da svaki čitalac u njemu prepoznaje sopstvenu patnju, sopstvenu radost, sopstvenu izgubljenost u modernom svetu.

Tematski opseg knjige impresivan je i svedoči o širokoj emotivnoj i intelektualnoj paleti pesnikinje. Lengold se kreće od ljubavne lirike preko urbanih meditacija do mračnih i filozofskih refleksija o smrti. Posebno su upečatljive pesme koje govore o porodičnim odnosima – majci, ocu, dedi – u kojima pesnikinja istražuje naslednu tugu i neizbežnost gubitka. Te pesme nose težinu autobiografskog iskustva, ali se nikada ne utapaju u sentimentalnost; nasuprot, Lengold pronalazi snagu u preciznosti opisa i emotivnoj iskrenosti.

Ciklus "Kapelmajstor" predstavlja vrhunac Lengoldovog ranomodernističkog zanosa. U njemu pesnikinja konstruiše složen poetski svet kroz lirski dnevnik zamišljene ličnosti – usamljenog muzičara i hipohondra – koji postaje alter ego pesnikinje i njen poetski eksperiment sa maskom. Te pesme odišu intelektualnom sofisticiranošću i intenzivnom nelagodnošću; govore o nemogućnosti komunikacije, strahu od doživljaja, opsesivnom razmišljanju o bolesti i smrti. Kapelmajstor kao figura omogućava Lengold da istraži mušku perspektivu, ali i da produbi vlastitu poetiku anksioznosti i egzistencijalne nesigurnosti.

Lengoldov stil je prepoznatljivo hibridni – spaja neomodernističku zatamnjenu sliku sa direktnim, skororazgovornim tonom. Ovaj pristup omogućava pesnikinji da ostane autentična – da njene pesme ne zvuče kao akademska vežba u stilu, već kao živi glas jedne savremene žene koja pokušava da artikuliše svoju egzistenciju. Lengold je jedna od prvih srpskih pesnikinja koja je otvoreno i bez stida pisala o ženskoj seksualnosti, ljubavnim frustracijama i telesnosti, čime je proširila granice onoga što je bilo dozvoljeno u ženskoj lirici.

Posebnu draž imaju pesme sa životinjskim motivima: mačka koja čeka povratak, pauk u avionu, ribe, ptice, konji. Životinje kod Lengold nikada nisu samo simboli – one su živopisni, konkretni saputnici u pesničkom svetu, nositelji paralelnog životnog iskustva koje osvetljava ljudsku krhkost. Životinje su kod nje istovremeno i ogledalo ljudskog i alternativa ljudskom – ona što mi nismo sposobni biti: spontane, prisutne u trenutku, oslobođene od tereta samorefleksije.

Knjiga je podeljena tako da beleži različite faze pesničkine evolucije: rane pesme iz osamdesetih odišu mediteranskim nostalgijskim duhom, dok su novije pesme iz druge decenije 21. veka sirove, direktnije, neposrednije – svedočanstva o procesu starenja, bolesti bliznih, ali i odlučnoj vitalnosti. Ovaj razvojni luk pokazuje kako je Lengold prošla put od mladalačkog romantičnog idealizma, preko gorkog intelektualnog razočaranja u zreloj dobi, do mudrosti starosti koja ne nudi utehe, ali nudi jasnoću i prihvatanje.

Urbani pejzaž igra značajnu ulogu u Lengoldovoj poeziji. Beograd je prisutan ne kao turističko čestitanje već kao živi, disajni organizam koji pesnikinju istovremeno grli i guši. Mostovi, ulice, kafići, tramvaji – svi ti toposi svakodnevice postaju mesta emotivnih intenziteta, sećanja, susreta i rastanaka. Lengold piše urbanu poeziju koja nije glamurozna; njena verzija grada je mesto usamljenosti u gužvi, anonimnosti koja može biti kako oslobađajuća tako i zastrašujuća.

Tema smrti provlači se kroz celu knjigu kao crna nit. Lengold ne piše o smrti kao apstraktnom konceptu, već o konkretnim umiranjima, bolestima, gubicima bližnjih. Njena poezija o smrti nije ni morbidna ni nihilistička – ona je, pre svega, iskrena. Pesnikinja pristupa smrti sa mešavinom straha, fascinacije, revolta i na kraju – prihvatanja.

Lengoldova ljubavna poezija daleko je od romantičnih iluzija. Njene ljubavne pesme su često o nemogućnosti ljubavi, o promašajima, o razilaženjima. Ali čak i kad piše o ljubavnom razočaranju, u njenom glasu čuje se nežnost prema ljudskoj potrebi za ljubavlju, prema našoj upornosti da pokušavamo ponovo. "Izaberi jedno mesto" – naslovna pesma i metafora celog opusa – govori upravo o toj potrebi da se ukotvi, da se izabere, da se ostane uprkos prolaznosti.

"Izaberi jedno mesto" je knjiga koja čitaocu postavlja ogledalo – podseća nas na krhkost, prolaznost, ali i na to da smo ipak dužni da živimo iskreno i intenzivno, uprkos svemu. Lengold piše poeziju utehe i destilisane mudrosti, poeziju koja na kraju ipak bira život, čak i kad govori o smrti. Ova knjiga je neophodan uvid u poetiku jedne od najznačajnijih srpskih pesnikinja, koja je decenijama uspevala da održi visok nivo i originalnost. Čitajući ovu retrospektivu, čitalac ne dobija samo uvid u jedno pesničko delo, već i u jedan način življenja, jedan način suočavanja sa svetom.