Izabrane pesme Vojislava Ilića
Vojislav Ilić
Poezija, Novi naslovi, Akcija 3 za 1399
"Ima njegova poezija neku jedinstvenu graciju kakvu dotle nije pokazivala naša poezija, nešto eterično, prizračno. To je tamno osećanje i neodređena, lutalačka misao, kazana svečano, harmonično, poetično, sa visinom himni. Za tu poeziju polumraka on je našao idealnu versifikaciju, otmenu dikciju, svečan ritam, naročito fine, glatke, harmonične stihove." (Jovan Skerlić)
I strahom srce učas se pritaji
Gledajuć mutno na jesenji dan
Ah, šta su snovi i beskrajne želje,
Kad život pada kao tihi san!...
Ima njegova poezija neku jedinstvenu graciju kakvu dotle nije pokazivala naša poezija, nešto eterično, prizračno. To je tamno osećanje i neodređena, lutalačka misao, kazana svečano, harmonično, poetično, sa visinom himni. Za tu poeziju polumraka on je našao idealnu versifikaciju, otmenu dikciju, svečan ritam, naročito fine, glatke, harmonične stihove.
Jovan Skerlić
U njegovom delu srpska poezija 19. veka ponovo je u malom prešla ceo svoj razvojni put od klasicizma do simbolizma, često nadoknađujući ono što u stvarnosti, u celini i na vreme, iz ovih ili onih razloga, nije stigla da iživi
Milorad Pavić
Čini se da se značaj Vojislava Ilića ne iscrpljuje u kulturnoistorijskoj dimenziji njegovog čina, u prostoru i vremenu zadanom određenim trenutkom. Zvuk pevanja Vojislava Ilića osluškujemo danas kao šum jedne snažne ponornice koji se, preobražen u modernoj akustici, uporno probija u pevanje ovde i danas. Naročito kao izraz iskonske melodije jezika koji se, oslobođen formalnih stega, organizuje po svojim zakonima, koje je Vojislav osećao u srži. Ako je to osluškivanje tačno, onda je Vojislav Ilić živi pesnik, u metaforičnom mnogosmislu te reči.
Ivan V. Lalić
- ISBN: 9788660362928
- Broj strana: 174
- Pismo: latinica
- Povez: Mek
- Format: 19,6X12,7
- Godina izdanja: 2024
Vojislav Ilić
Vojislav Ilić (1862-1894) značajan je pesnik srpske književnosti, jedan od začetnika realizma u srpskoj poeziji koji je spremno raskrstio s dotadašnjim romantizmom. Vojislav Ilić rođen je u Beogradu kao sin pesnika Jovana Ilića. Budući da mu je otac bio važan pesnik i književnik, njihov dom bio je okupljalište mnogih književnika i važnih ljudi iz kulturno-umetničkog društva. To je takođe bio važan dio obrazovanja Vojislava Ilića. Na takvim druženjima upoznao je Đuru Jakšića, te ženio jednu od njegovih kćerki. 1885. godine Ilić je dobrovoljno otišao u rat. Nakon toga radio je razne poslove, menjao nameštenja i zato često živeo u oskudici. Radio je kao korektor u Državnoj Štampariji, bio je učitelj u školi, pisar u ministarstvu i vicekonzul u Prištini. Uz to, živeo je i boemskim životom, pa je mnogo vremena provodio u kafanama, što bitno uticalo na njegovo krhko zdravlje. Njegova politička ubeđenja dovela su ga do progonstva, što je do kraja shrvalo njegovo zdravlje, zbog čega je veoma mlad i umro. Zbog rane smrti, Ilić nije imao dugi stvaralački vek. U samo petnaest godina pisanja, uspeo je da objavi tri zbirke pesama. Mnoge pesme nisu mu ni završile u zbirkama, već su bile objavljivane u raznim časopisima ili zaostale u neobjavljenim rukopisima. Pesničke zbirke objavljene s mu 1887., 1889. i 1892. godine, a neke najpoznatije pesme su mu "Himna vekova", "Bahus i Kupidon", "Sivo, sumorno nebo", "Jutro na Hisaru kod Leskovca", "Kleon i njegov učenik", "Na Vardaru" i druge. Vojislav Ilić umro je u Beogradu 1894. godine u 33. godini života.
