Nepočin-polje
Vasko Popa
Poezija, Novi naslovi, Akcija 3 za 1399
Napolje iz smešnog mora moje krvi / Iz moje plime iz moje oseke / Napolje iz mog ćutanja na suvom / Napolje rekao sam napolje
Nakon trezvenog i preciznog postavljanja osnovnih koordinata poetskog sveta u zbirci Kora, gde je igrivost i iracionalnost nadrealističkih slika poslušno oruđe strogo organizovane ekspresije, Vasko Popa je nastavio da proširuje područje poezije. Već nam specifično znamenje grčkog uroborosa, zmije koja drži svoj rep u ustima, na koricama zbirke Nepočin-polje, najavljuje kružnu arhitektoniku „pakla bez buntovnika", na kojoj pesnik pokušava da podigne „šator od svojih dlanova".
Zbirka se sastoji iz četiri pesnička ciklusa: „Igra", „Kost kosti", „Vrati mi moje krpice" i „Belutak", ali suštinski predstavlja jedan neprekidni, kontrolisani, dugi dah pesničkog napora koji afirmaciju igrača koji igra do kraja pretvara u poemu o odbijanju – čistom revoltu. Folklorni lirizam, nostalgične asocijacije na detinjstvo, aktuelizacija ustaljenih fraza iz svakodnevnog govora, muzikalnost eliptičnih i lapidarnih stihova i vibrantni humor zaodevaju ovu „neslanu šalu bez šaljivca" u pobunu koja je svojevrsni egzorcizam, naslonjen na pesnikovu jezičku virtuoznost i oslonjen na magijsku funkciju jezika.
Kada je čitav svet šala, a postojati znači učestvovati u igri koja se iscrpljuje u sopstvenoj praznini, nepristajanje na igru sa čudom ostaje jedina efikasna odbrana od razbojništva nepočin-polja.
- ISBN: 9788660361556
- Broj strana: 62
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 19,6X12,7
- Godina izdanja: 2022
Vasko Popa
VASKO POPA (1922–1991) bio je srpski pesnik rumunskog porekla, rođen u Grebencu kod Vršca. Uz Miodraga Pavlovića, najveći je posleratni innovator pesničkog jezika. Objavio je knjige „Kora” (1953), „Nepočin-polje” (1956), „Sporedno nebo” (1968), „Uspravna zemlja” (1972), „Vučja so” (1975), „Kuća nasred druma” (1975), „Živo meso” (1975) i „Rez” (1981), kao i ciklus pesama „Mala kutija” (1984), deo nikad dovršene knjige poezije. Priredio je pesničke zbornike „Od zlata jabuka” (1958), „Urnebesnik” (1960) i „Ponoćno sunce” (1962). Radio je kao urednik u izdavačkoj kući Nolit. Jedan je od najprevođenijih i najcenjenijih srpskih pesnika.