Ubistvo u Mesopotamiji
Agata Kristi
Trileri, Novi naslovi
Bračni par u Iraku: dok muž okuplja stručnjake za arheološko istraživanje u pustinji, ženu hvata sve veća paranoja da će je neko ubiti. Nemajući vremena za psihički nestabilnu suprugu usled naučne ekspedicije, arheolog angažuje medicinsku sestru da vodi računa o njoj. Međutim, istraživanje mora biti prekinuto u trenutku kada do ubistva zaista i dođe. Na sreću, u Iraku se zadesio čuveni detektiv Herkul Poaro, koji će pokušati da razreši misteriju ovog ubistva.
Bračni par u Iraku: dok muž okuplja stručnjake za arheološko istraživanje u pustinji, ženu hvata sve veća paranoja da će je neko ubiti. Nemajući vremena za psihički nestabilnu suprugu usled naučne ekspedicije, arheolog angažuje medicinsku sestru da vodi računa o njoj. Međutim, istraživanje mora biti prekinuto u trenutku kada do ubistva zaista i dođe. Na sreću, u Iraku se zadesio čuveni detektiv Herkul Poaro, koji će pokušati da razreši misteriju ovog ubistva.
Najveći poduhvat u otkrivanju identiteta ubice jeste nedostatak tragova – jedini Poaroov vodič kroz ovu pustinju tajni je jedna usamljena kapljica krvi nađena uz telo žrtve. Tek kada shvati njeno značenje i način na koji je ubistvo izvedeno, detektiv će moći da svoje sumnje veže za konkretnu ličnost.
Putujući u Irak sa mužem Maksom Malovanom povodom njegovih arheoloških istraživanja, Kristi je dobila inspiraciju za pisanje ovog romana, koji je objavila 1936. godine.
- ISBN: 9788660363024
- Broj strana: 238
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2024
Agata Kristi
„Kraljica misterije“, Agata Kristi rođena je 15. septembra 1890. godine u Torkiju u Ujedinjenom Kraljevstvu, a preminula je 12. januara 1976. u Vinterbruku. Kao najmlađa od troje dece, školovala se od kuće pod nadzorom majke, koja ju je podsticala da se bavi pisanjem. Sa 16 godina preselila se u Pariz kako bi tamo učila pevanje i sviranje klavira.
U oktobru 1912. godine, upoznala je Arčibalda „Arčija“ Kristija, vojnog pilota u Prvom svetskom ratu, za kog se udala na Badnje veče 1914. godine. Imali su jedno dete, Rozalind Hiks, rođenu u avgustu 1919. godine. Njihov brak počeo je da se raspada 1926. godine, kada je Arči zatražio razvod zbog veze sa Nensi Nil. Nakon svađe 3. decembra iste godine, Agata je nestala na 11 dana, što je izazvalo veliku policijsku potragu i medijsku senzaciju. Nađena je 14. decembra u hotelu u Harogejtu, bez sećanja na prethodne dane, a neki veruju da je njen nestanak bio izazvan traumom ili depresijom.
U oktobru 1912. godine, upoznala je Arčibalda „Arčija“ Kristija, pilota u Prvom svetskom ratu, za kog se udala na Badnje veče 1914. godine. Imali su jedno dete, Rozalind Hiks, rođenu u avgustu 1919. godine. Njihov brak počeo je da se raspada 1926. godine, kada je Arči zatražio razvod zbog veze sa Nensi Nil. Nakon svađe 3. decembra iste godine, Agata je nestala na 11 dana, što je izazvalo veliku potragu i medijsku senzaciju. Nađena je 14. decembra u hotelu u Harogejtu pod lažnim imenom i bez sećanja na prethodne dane. Tvrdi se da je u tom periodu imala amneziju izazvanu depresijom i traumom, međutim postoji i mišljenje da se krila kako bi osramotila muža. Ipak, njeno stvaralaštvo se znatno promenilo nakon ovog događaja, što se najbolje ogleda u pažljivijoj psihologizaciji likova.
U svoj drugi brak stupila je 1930. godine udajom za arheologa Maksa Malovana. Sa njim je putovala na brojne ekspedicije širom sveta i one su poslužile kao inspiracija za mnoge njene romane, a u memoarima Hajde, reci mi kako živiš objedinila je sve svoje utiske sa ovih putovanja.
Gotovo do kraja života je pisala detektivske romane, od kojih su najpoznatiji oni sa Herkulom Poaroom i sa gospođicom Marpl. Ukupno je objavila 83 romana, uključujući i ljubavne romane koje je izdala pod pseudonimom Meri Vestmekot. Osim proznim radom, bavila se i dramom, najpoznatija predstava koju je radila, Mišolovka, postavila je rekord kao predstava sa najdužim neprekidnim izvođenjem u londonskom pozorištu.
Agata Kristi preminula je u svojoj kući u 85. godini života. Te večeri, glavni glumac u predstavi Mišolovka, Brajan Mekdermot, predvodio je publiku u pozorištu u tihoj počasti autorki. U trenutku njene smrti procenjeno je da su njeni trileri prodati u oko 300 miliona primeraka. Sahranjena je u crkvenom dvorištu crkve Svete Marije u Čolsiju, gde je redovno prisustvovala službama.
Izveštaji govore da je Kristi bila lošeg zdravlja u poznim godinama, žaleći se na nemogućnost koncentracije. Prijatelji su primetili izlive besa i nesuvisle razgovore, što je dovelo do spekulacija da je možda bolovala od Alchajmerove bolesti, iako nikada nije zvanično dijagnostikovana. Studija profesora engleskog jezika Ijana Lankastera pokazala je da je njen vokabular opao za oko 20% u periodu od 50 godina, što je dodatno podržalo ovu teoriju.
