ABC ubistva
Agata Kristi
Novi naslovi, Trileri
U „ABC ubistvima“ Agate Kristi, Herkul Poaro se suočava sa serijskim ubicom koji najavljuje svoje žrtve abecednim redom, ostavljajući ABC red vožnje kao potpis. Dok javnost i policija jure za naizgled očiglednim osumnjičenim, zbunjenim putujućim prodavcem, Poaro sumnja na dublju prevaru. Kroz majstorsku dedukciju i psihološku analizu, on otkriva istinski motiv i pravog krivca, u igri obmane koja preokreće sve što se čini očiglednim. Klasik koji garantuje napetost do poslednje stranice. Nabavite svoj primerak već danas!
U svetu klasične detektivske fikcije, „ABC ubistva“ Agate Kristi izdvajaju se kao izvanredno remek-delo, demonstrirajući ne samo genijalnost autorke već i dubinu psihološke analize. Izdavačka kuća „Kontrast izdavaštvo“ s ponosom predstavlja ovo izdanje, koje kroz novi prevod Olivere Nićiforović Babac, prelom Ivana Isailovića i dizajn korica Viktorije Čeliković, donosi neponovljivo čitalačko iskustvo.Srž romana leži u neobičnoj premisi: serijski ubica, poznat kao „ABC“, šalje Herkulu Poarou pisma u kojima najavljuje sledeće žrtve i mesta ubistva, sve po abecednom redu. Svako pismo je potpisano sa „ABC“, a pored svakog leša ostavljen je primerak ABC železničkog reda vožnje. Ova postavka odmah podiže nivo napetosti, jer Poaro i kapetan Hejstings moraju da se trkaju s vremenom da bi sprečili sledeći zločin.U početku, policija, koju predstavljaju inspektor Džap i mlađi inspektor Kroum, skeptična je prema Poaroovim upozorenjima, videći anonimna pisma kao puku šalu ili delo bezopasnog ludaka. Međutim, Poaroova nepokolebljiva vera u moć logike i dedukcije, kao i njegova sposobnost da prepozna opasnost tamo gde je drugi ne vide, odmah ga izdvajaju. Njegova izjava „Ludaka treba ozbiljno shvatiti, mon ami. Ludak je veoma opasna stvar“ služi kao ključni uvod u njegov pristup.Nakon što se prva dva ubistva (Ašer u Andoveru, Barnard u Bekshilu) zaista dogode, javnost i policija su u panici. Ubica, izgleda, uživa u publicitetu i izazovu, stvarajući sliku manijaka koji nasumično ubija. Međutim, Poaro ne prihvata očigledno. On shvata da iza naizgled nasumičnih zločina mora postojati dublji, lični motiv. Ključna je njegova odluka da formira „specijalnu grupu“ – rođake žrtava – ne samo radi prikupljanja informacija, već i da bi isprovocirao interakciju i razotkrio skrivene istine.Ova grupa uključuje Megan Barnard (sestru druge žrtve), Donalda Frejzera (njenog verenika), Toru Grej (sekretaricu treće žrtve, ser Karmajkla Klarka), Meri Drauer (nećaku prve žrtve) i Frenklina Klarka (brata treće žrtve). Poaroova „igra istine“ i njegova sposobnost da čita između redova ljudskih priča postaju centralni deo istrage.Dok policija, vođena Kroumovom nadmenošću i fokusom na „činjenice“, juri za Aleksandrom Bonapartom Kastom – sitnim, zbunjenim putujućim prodavcem čarapa, koji je, čini se, slučajno povezan sa svim zločinima i veruje da je sam ubica zbog svojih propusta u pamćenju – Poaro gleda dublje. Kastovo ponašanje, njegova nesigurnost, pa čak i njegovo sopstveno uverenje da je kriv, Poarou su dokaz suprotnog. On shvata da je Kast savršen žrtveni jarac, pažljivo odabran i namešten od strane pravog ubice.Rasplet donosi šokantno otkriće: pravi ubica je Frenklin Klark. Njegov motiv je krajnje prizeman – nasledstvo. Klark je, ljubomoran na bogatstvo svog brata i zabrinut da će se on oženiti i dobiti naslednike, orkestrirao celu seriju ubistava. Iskoristio je Kasta kao mamac, svestan njegovih slabosti i prisutnosti na mestima zločina, da bi skrenuo sumnju sa sebe. Poaro otkriva da je Klark slao pisma sam sebi, koristio Kastovu pisaću mašinu i nameštao dokaze kako bi stvorio privid manijakalnog ubice.„ABC ubistva“ je majstorska lekcija iz psihologije zločina i forenzike. Kristi ne samo da gradi složenu zagonetku već i istražuje teme kao što su obmana, percepcija istine i kako se ljudska priroda manifestuje pod pritiskom. Poaroov trijumf nije samo hvatanje ubice već i razotkrivanje istinskog motiva, koji je, po njegovom mišljenju, mnogo važniji od puke identifikacije počinioca. Knjiga je svedočanstvo o Poaroovoj neprevaziđenoj sposobnosti da vidi ono što je očigledno, ali previde. Za sve ljubitelje krimi žanra, ovo je obavezno štivo koje će vas držati na ivici sedišta do poslednje stranice.
- ISBN: 9788660362393
- Broj strana: 224
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2023
Agata Kristi
„Kraljica misterije“, Agata Kristi rođena je 15. septembra 1890. godine u Torkiju u Ujedinjenom Kraljevstvu, a preminula je 12. januara 1976. u Vinterbruku. Kao najmlađa od troje dece, školovala se od kuće pod nadzorom majke, koja ju je podsticala da se bavi pisanjem. Sa 16 godina preselila se u Pariz kako bi tamo učila pevanje i sviranje klavira.
U oktobru 1912. godine, upoznala je Arčibalda „Arčija“ Kristija, vojnog pilota u Prvom svetskom ratu, za kog se udala na Badnje veče 1914. godine. Imali su jedno dete, Rozalind Hiks, rođenu u avgustu 1919. godine. Njihov brak počeo je da se raspada 1926. godine, kada je Arči zatražio razvod zbog veze sa Nensi Nil. Nakon svađe 3. decembra iste godine, Agata je nestala na 11 dana, što je izazvalo veliku policijsku potragu i medijsku senzaciju. Nađena je 14. decembra u hotelu u Harogejtu, bez sećanja na prethodne dane, a neki veruju da je njen nestanak bio izazvan traumom ili depresijom.
U oktobru 1912. godine, upoznala je Arčibalda „Arčija“ Kristija, pilota u Prvom svetskom ratu, za kog se udala na Badnje veče 1914. godine. Imali su jedno dete, Rozalind Hiks, rođenu u avgustu 1919. godine. Njihov brak počeo je da se raspada 1926. godine, kada je Arči zatražio razvod zbog veze sa Nensi Nil. Nakon svađe 3. decembra iste godine, Agata je nestala na 11 dana, što je izazvalo veliku potragu i medijsku senzaciju. Nađena je 14. decembra u hotelu u Harogejtu pod lažnim imenom i bez sećanja na prethodne dane. Tvrdi se da je u tom periodu imala amneziju izazvanu depresijom i traumom, međutim postoji i mišljenje da se krila kako bi osramotila muža. Ipak, njeno stvaralaštvo se znatno promenilo nakon ovog događaja, što se najbolje ogleda u pažljivijoj psihologizaciji likova.
U svoj drugi brak stupila je 1930. godine udajom za arheologa Maksa Malovana. Sa njim je putovala na brojne ekspedicije širom sveta i one su poslužile kao inspiracija za mnoge njene romane, a u memoarima Hajde, reci mi kako živiš objedinila je sve svoje utiske sa ovih putovanja.
Gotovo do kraja života je pisala detektivske romane, od kojih su najpoznatiji oni sa Herkulom Poaroom i sa gospođicom Marpl. Ukupno je objavila 83 romana, uključujući i ljubavne romane koje je izdala pod pseudonimom Meri Vestmekot. Osim proznim radom, bavila se i dramom, najpoznatija predstava koju je radila, Mišolovka, postavila je rekord kao predstava sa najdužim neprekidnim izvođenjem u londonskom pozorištu.
Agata Kristi preminula je u svojoj kući u 85. godini života. Te večeri, glavni glumac u predstavi Mišolovka, Brajan Mekdermot, predvodio je publiku u pozorištu u tihoj počasti autorki. U trenutku njene smrti procenjeno je da su njeni trileri prodati u oko 300 miliona primeraka. Sahranjena je u crkvenom dvorištu crkve Svete Marije u Čolsiju, gde je redovno prisustvovala službama.
Izveštaji govore da je Kristi bila lošeg zdravlja u poznim godinama, žaleći se na nemogućnost koncentracije. Prijatelji su primetili izlive besa i nesuvisle razgovore, što je dovelo do spekulacija da je možda bolovala od Alchajmerove bolesti, iako nikada nije zvanično dijagnostikovana. Studija profesora engleskog jezika Ijana Lankastera pokazala je da je njen vokabular opao za oko 20% u periodu od 50 godina, što je dodatno podržalo ovu teoriju.
