Ubistvo Rodžera Akrojda
Agata Kristi
Novi naslovi, Trileri
„Ubistvo Rodžera Akrojda“ Agate Kristi, koje donosi Kontrast izdavaštvo, kultni je detektivski roman koji je redefinisao žanr. U naizgled mirnom selu Kings Abot, ubistvo bogatog Rodžera Akrojda uvlači penzionisanog Herkula Poaroa u mrežu tajni i obmana. Poaro, oslanjajući se na svoje „male sive ćelije“, mora da razotkrije istinu u priči gde „svako nešto krije“.Ovaj roman je majstorski konstruisana zagonetka sa šokantnim raspletom koji je proslavio Agatu Kristi kao genija misterije. Reči Doroti L. Sejer, „Kristi vas je nadmudrila“, svedoče o njegovoj trajnoj moći. Pripremite se za vrhunski intelektualni izazov i zaronite u svet gde ništa nije onako kako se čini. Nezaboravno iskustvo čitanja koje će vas držati na ivici sedišta do poslednje stranice. (500 karaktera)
„Ubistvo Rodžera Akrojda“ Agate Kristi, u izdanju Kontrast izdavaštva, predstavlja ne samo klasično detektivsko delo već i revolucionarni roman koji je zauvek promenio percepciju žanra. Objavljen 1926. godine, ovaj roman je remek-delo „čiste kriminalističke fikcije“, poznat po svojoj „jednostavnoj odvažnosti“ i šokantnom raspletu koji „odjednom baca čitav poslužavnik sa čašama šerija u vazduh“.Priča nas vodi u naizgled idilično englesko selo Kings Abot, gde se iza fasade uglednih građana kriju duboke tajne. Narator, dr Džejms Šepard, lokalni lekar, i njegova sestra Kerolajn, neprikosnovena seoska tračara sa izuzetnim uvidima u ljudsku prirodu, uvode nas u složenu mrežu odnosa. Nakon sumnjive smrti gospođe Ferars, uslediće ubistvo Rodžera Akrojda, imućnog stanovnika Fernli parka, probodenog tuniskim bodežom.Ulazak penzionisanog detektiva Herkula Poaroa, koji se, ironično, doselio u selo da gaji tikvice, menja tok događaja. Poaro, oslanjajući se na svoje „male sive ćelije“ i nepokolebljivu metodu, preuzima istragu, a dr Šepard postaje njegov hroničar. Kroz seriju ispitivanja, otkrivaju se brojni osumnjičeni: Ralf Pejton, Akrojdov pastorak u finansijskim nevoljama; Flora Akrojd, nećaka sa skrivenim motivima; gospođica Rasel, kućepaziteljka sa tajnom prošlošću; major Blant, porodični prijatelj; i Džefri Rejmond, sekretar.Svaki lik ima nešto da sakrije, a Poaroova poznata izjava „Svako od vas nešto krije“ postaje centralna tema romana. Kristi majstorski gradi napetost, koristeći svaki detalj – od telefonskog poziva, preko tragova cipela, do misteriozno nestalog diktafona – da bi stvorila složenu, ali savršeno konstruisanu zagonetku.Ono što „Ubistvo Rodžera Akrojda“ izdvaja jeste revolucionarna upotreba nepouzdanog naratora. Dr Šepard, kao naš vodič kroz događaje, suptilno izostavlja informacije, navodeći čitaoca na pogrešne tragove. Pri ponovnom čitanju, čitav narativ dobija novu dimenziju, a Poaroove opaske o Šepardovom „zanimljivom rukopisu“ postaju meta-komentar na samu strukturu romana, otkrivajući genijalnost Agate Kristi.Roman istražuje teme obmane, pohlepe, dvoličnosti i društvenih fasada, postavljajući pitanje istine i pravde u središte priče. Njegova reputacija je legendarna, a reči Doroti L. Sejer, „Kristi vas je nadmudrila“, svedoče o njenom majstorstvu.Kontrast izdavaštvo vas poziva da se upustite u ovo nezaboravno iskustvo, da aktivirate svoje „male sive ćelije“ i otkrijete zašto je „Ubistvo Rodžera Akrojda“ delo koje se mora pročitati. Pripremite se za iznenađenje koje će vas ostaviti bez daha i naterati da preispitate sve što ste mislili da znate o detektivskoj fikciji. (4999 karaktera)
- ISBN: 9788660363048
- Broj strana: 262
- Pismo: latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2024
Agata Kristi
„Kraljica misterije“, Agata Kristi rođena je 15. septembra 1890. godine u Torkiju u Ujedinjenom Kraljevstvu, a preminula je 12. januara 1976. u Vinterbruku. Kao najmlađa od troje dece, školovala se od kuće pod nadzorom majke, koja ju je podsticala da se bavi pisanjem. Sa 16 godina preselila se u Pariz kako bi tamo učila pevanje i sviranje klavira.
U oktobru 1912. godine, upoznala je Arčibalda „Arčija“ Kristija, vojnog pilota u Prvom svetskom ratu, za kog se udala na Badnje veče 1914. godine. Imali su jedno dete, Rozalind Hiks, rođenu u avgustu 1919. godine. Njihov brak počeo je da se raspada 1926. godine, kada je Arči zatražio razvod zbog veze sa Nensi Nil. Nakon svađe 3. decembra iste godine, Agata je nestala na 11 dana, što je izazvalo veliku policijsku potragu i medijsku senzaciju. Nađena je 14. decembra u hotelu u Harogejtu, bez sećanja na prethodne dane, a neki veruju da je njen nestanak bio izazvan traumom ili depresijom.
U oktobru 1912. godine, upoznala je Arčibalda „Arčija“ Kristija, pilota u Prvom svetskom ratu, za kog se udala na Badnje veče 1914. godine. Imali su jedno dete, Rozalind Hiks, rođenu u avgustu 1919. godine. Njihov brak počeo je da se raspada 1926. godine, kada je Arči zatražio razvod zbog veze sa Nensi Nil. Nakon svađe 3. decembra iste godine, Agata je nestala na 11 dana, što je izazvalo veliku potragu i medijsku senzaciju. Nađena je 14. decembra u hotelu u Harogejtu pod lažnim imenom i bez sećanja na prethodne dane. Tvrdi se da je u tom periodu imala amneziju izazvanu depresijom i traumom, međutim postoji i mišljenje da se krila kako bi osramotila muža. Ipak, njeno stvaralaštvo se znatno promenilo nakon ovog događaja, što se najbolje ogleda u pažljivijoj psihologizaciji likova.
U svoj drugi brak stupila je 1930. godine udajom za arheologa Maksa Malovana. Sa njim je putovala na brojne ekspedicije širom sveta i one su poslužile kao inspiracija za mnoge njene romane, a u memoarima Hajde, reci mi kako živiš objedinila je sve svoje utiske sa ovih putovanja.
Gotovo do kraja života je pisala detektivske romane, od kojih su najpoznatiji oni sa Herkulom Poaroom i sa gospođicom Marpl. Ukupno je objavila 83 romana, uključujući i ljubavne romane koje je izdala pod pseudonimom Meri Vestmekot. Osim proznim radom, bavila se i dramom, najpoznatija predstava koju je radila, Mišolovka, postavila je rekord kao predstava sa najdužim neprekidnim izvođenjem u londonskom pozorištu.
Agata Kristi preminula je u svojoj kući u 85. godini života. Te večeri, glavni glumac u predstavi Mišolovka, Brajan Mekdermot, predvodio je publiku u pozorištu u tihoj počasti autorki. U trenutku njene smrti procenjeno je da su njeni trileri prodati u oko 300 miliona primeraka. Sahranjena je u crkvenom dvorištu crkve Svete Marije u Čolsiju, gde je redovno prisustvovala službama.
Izveštaji govore da je Kristi bila lošeg zdravlja u poznim godinama, žaleći se na nemogućnost koncentracije. Prijatelji su primetili izlive besa i nesuvisle razgovore, što je dovelo do spekulacija da je možda bolovala od Alchajmerove bolesti, iako nikada nije zvanično dijagnostikovana. Studija profesora engleskog jezika Ijana Lankastera pokazala je da je njen vokabular opao za oko 20% u periodu od 50 godina, što je dodatno podržalo ovu teoriju.
