Zapažanja

Preveo s francuskog: Bojan Savić Ostojić

Natali Kentan opaža i piše onako kako Natali Kentan opaža i piše. Koliko god to zvučalo tautološki uravnoteženo i neporecivo, istovremeno nije potpuno održivo, baš zato što uočavanja očiglednosti, njihovo sveopšte važenje koje je gotovo prevodivo u formule prirodnih nauka, obezličavaju i brišu onoga koji zapaža. Očitosti su belodane. Svakome se daju, shodno tome svako može da ih vidi, a kad ih već svako vidi, izgleda da ih više niko ne primećuje. Posmatrati na način na koji to čini Natali Kentan znači biti u stalnoj pozornosti, ne previđati i, najzad, ne tretirati naivno logiku stvarnosti i sva ona sistemska ponavljanja na kojima se stvarnost temelji. Primećeno, u prvu ruku samim tim što je primećeno, raskida sa automatizmom, izuzima se iz doslovnosti i tako postaje bespovratno očuđeno i neponovljivo: pravo opažajno otkriće. Trebalo bi ga još „samo“ prikladno pribeležiti a da se ne preobraze delikatna čistota zapažanja i humorna jednostavnost koja iz nje proističe. Zato Natali Kentan ne opaža i ne piše kao svako, nego baš onako kako Natali Kentan treba i mora da opaža i piše.

Momčilo Žunić

Zapažanja Natali Kentan su knjiga temeljne neusamljenosti, gde je svet uistinu dom. Odomaćivanje nije isto što i pripitomljavanje, ali obitavalište nam se može otvoriti samo ako se mi otvorimo njemu. Upravo su na tom odnosu Zapažanja zasnovana: na autorskom biću koje ne beži od sagovorništva sa svetom kroz kristalizaciju utisaka. Uspostavivši neizrečeni sporazum sa neposrednim životnim prostorom, uz otklon od metafizike i pouke, Kentan lucidno, precizno i duhovito uprizoruje ono što je toliko blisko i svakodnevno da stalno izmiče. Okruženje tako postaje scena za promišljanje o neobičnosti običnosti, za lov na neeksplozivne epifanije i naizgled sitne darove percepcije koji nagrađuju sve tragaoce za tihim, suštinskim, pa i preobražujućim prepoznavanjima.

Uroš Đurković