Sabrane pesme Branka Ve Poljanskog

„Sabrane pesme Branka Ve Poljanskog“ predstavljaju esencijalni uvid u delo jednog od najradikalnijih glasova srpske avangarde. Kroz zbirke „Panika pod suncem“, „Tumbe“ i „Crveni petao“, kao i prateće manifestne tekstove, Poljanski se nameće kao neumoljivi kritičar društva i kulture, proklamujući zenitizam kao „novu književnu logiku“ i „revoluciju duha“.Njegov „AJA!“ manifest, deklaracija negacije i postavljanja novih temelja, odmah uvlači čitaoca u svet zenitističke filozofije. Poljanski beskompromisno osuđuje „bednu književnost“ i „upropašćeni duh balkanskog čoveka“, nudeći „pozitivni duh“ kao jedini put ka spasenju. Sa proročkom snagom izjavljuje: „Ideje su sudbina čovečanstva, pa i pojedinaca. Reci pa ispeci. Ja rekoh a na vama je da ispečete!“, naglašavajući misiju zenitizma da transformiše svet.Ljubomir Micić, u svom predgovoru „Ajde de!“, potvrđuje Poljanskog kao „genijalnog pesnika“ čiji je rad anticipirao katastrofu duha. Poljanski je „cinik a po nevolji beskućnik i lutalo“, čovek čija je veličina u tome što ga „niko nije voleo i niko ne vole“. Ova samoća i otpadništvo daju autentičnost njegovoj kritici. „Naša otadžbina bila je najtužnija beda, kada smo se i mi u njoj morali roditi“, reči su koje odzvanjaju dubokim razočaranjem i ljubavlju prema zemlji.„MANIFEST“ iz 1924. produbljuje ovu kritiku, opisujući „duh čovečji“ kao „prostitutku 20. veka“, roba „zlatnome teletu“. Poljanski poziva na „oslobođenje duha do ludila“, najavljujući „veličanstvenu oktobarsku revoluciju duha“ i rođenje „novog čoveka“. Njegova umetnost je „daleko od banalnih političko-nacionalno-socijalnih i boljševičkih terora“, već je „forma našega najdubljega „unutra““, paradoksalna i emotivna. Zenitistički slogan „Živela oktobarska revolucija duha! Živela nova umetnost! Živeo novi čovek!“ sažima ovu viziju.„ALARM“ iz 1923. je direktan poziv na akciju, zaklinjanje „sinova Balkana“ da „razore Evropu“, proglašavajući zenitizam „mudrošću Balkana“ i „balkanskim elementarnim izrazom“. Poljanski se ruga „napudranim evropskim balavcima“ i „mediokritetima“, tvrdeći da su veliki mislioci u očima običnih ljudi – ludaci. Njegovi pozivi „Dole šminka i puder! Živela invazija Balkanaca! Živela zenitistička buna! Živeo zenitistički alarm!“ su borbeni i neposredni.Kroz „S.O.S.“ manifest iz 1926, Poljanski izražava razočaranje srpskim društvom, videvši u njemu „samo neljude i stradalnike“. Poziva na spasenje sa „nove gusarske galije što se Balkan zove! Spasavaj se ko može!“ Ovaj manifest je i lična deklaracija: „Neskroman sam, i svima, koji misle da grešim, šaljem moje najiskrenije preziranje“, potvrđujući svoju veru u sopstveni genije.U „Fragmentu iz velikog manifesta svim narodima globa“, Poljanski deli autobiografske uvide o svom detinjstvu i razočaranju gradom, koji mu „smrde na đurbe svoje kulture“. Zenitizam mu je put ka „razaranju i rušenju“ postojećeg, jer „u rušenju je najveća radost duha“. On definiše „Veliko delo koje je Stvoreno za čoveka a ne protiv čoveka“. Posebno je oštra njegova kritika savremenog slikarstva, koje naziva „besmislicom i bestidnošću“, i proglašava „Slikarstvo zločinom“, jer je „bolest svih evropskih savremenih umetnosti bezidejnost“. On traži „novi izraz gologa duha čoveka u boji“, definišući „Zenitistički duh“ kao „živ i krvav, go i divalj, nov i barbarski“. Moral društva je sveden na „Prodajem — Kupujem“, dok zenitizam nudi „Antimoral“ kao novi, „Zenitistički moral“.Poezija Poljanskog je ogledalo ove manifestne žestine. Kroz pesme „Na šinama“, „Čežnja“, „Kod frizera“, „Ekspres-groblje“ i „Pesma broj 13“, on stvara fragmentisanu, sirovu sliku urbanog života, opterećenog usamljenošću, mehanizacijom i egzistencijalnim bolom. Njegov stil je avangardan, direktan, pun onomatopeje i paradoksa. Kroz ove stihove Poljanski ne traži tradicionalnu lepotu, već šok, provokaciju i buđenje.Njegova „Sabrane pesme“ nisu samo istorijski dokument, već i danas aktuelno delo koje provocira i inspiriše. Poljanski, „barbarogenije“ kako ga je Micić nazvao, bio je vizionar koji je anticipirao mnoge dileme modernog sveta. Ova zbirka je nezaobilazno štivo za razumevanje avangarde i za sve one koji su spremni da se suoče sa sirovom snagom reči i ideja koje preispituju sve ustaljene vrednosti. To je poziv na neprekidnu revoluciju duha, delo koje nastavlja da živi, prkosno, genijalno i večno mlado.