Ili ti ili svjetlo

„Ili ti ili svjetlo" donosi izuzetno bogat pregled poetskog puta Marka Pogačara, jednog od najprepoznatljivijih glasova savremene hrvatske i regionalne poezije. Ova opsežna zbirka izabranih pesama obuhvata period od 2006. do 2017. godine, prateći evoluciju pesnikovog rukopisa kroz pet samostalnih celina koje zajedno grade impresivnu mapu jednog poetskog sveta – sveta u kome se susreću ulica i metafizika, telo i transcendencija, revolt i nežnost.

Pogačarev jezik je prepoznatljiv po gustini, konkretnosti i sposobnosti da iz naizgled običnih situacija izvuče duboke egzistencijalne slojeve. Kroz knjige „Pijavice nad Santa Cruzom" (2006), „Poslanice običnim ljudima" (2007), „Predmeti" (2009), „Crna pokrajina" (2013) i „Zemlja zemlja" (2017), čitalac prati kako mladalački revolt i punk energija postupno sazrevaju u kompleksnu poetiku koja balansira između konkretnog i metafizičkog, svakodnevnog i mitskog.

Pesnik gradi svoj svet kroz precizne, gotovo opipljive slike – naranče, čaj, kafe, ulice, predmeti svakodnevice – ali te slike nikada nisu samo dekorativne. One postaju nosači značenja, simboli koji povezuju telo i dušu, materijalnost i transcendenciju. Ova napetost između reda i haosa, strukture i emocije, prožima čitavu knjigu. Gramatika ljubavi, sintaksa želje, pravopis tela – Pogačar konstantno traga za jezikom koji bi mogao da obuhvati ono što prevazilazi jezik.

Ljubav je centralna tema, ali Pogačar je daleko od tradicionalnih ljubavnih pesnika. Njegova ljubav je telesna, konkretna, ponekad nasilna, uvek duboko ljudska. Ona se ne odvija na nebeskim visinama već u kuhinjama, na ulicama, u sobama punim cigaretnog dima i nedovršenih razgovora. Ljubavne pesme beleže spektar od ekstaze do očajanja, od intimnosti do otuđenja. Pesnik ne idealizuje ljubav niti je svodi na sentimentalnost – prikazuje je kao složen odnos moći, ranjivosti, zavisnosti i slobode.

Društveni kontekst nikada nije daleko. Pogačar piše iz Hrvatske post-ratnog perioda, iz sveta tranzicije, razočaranja, preživljavanja. Zagreb u ovim pesmama nije turistička razglednica već živi organizam, grad kao palimpsest memorija, trauma, nada i deziluzija. Njegova poetika nosi tragove generacijskog iskustva – odrastanja u senci rata, u društvu koje se raspadalo i ponovno konstituisalo, u ekonomiji prekarnosti. Ali Pogačar ne pada u zamku direktnog političkog pamfleta. Umesto toga, politično se manifestuje kroz lično, kroz načine na koje društvene strukture oblikuju intimne odnose.

„Crna pokrajina", možda najintenzivnija od svih uključenih celina, donosi pesme koje se suočavaju sa tamom – kako unutrašnjom tako i spoljašnjom. Ovo je poezija koja ne ustrčava se od depresije, očajanja, suicidalnih misli. Ali čak i u najtamnijim pesmama postoji iskra otpora, odbijanje da se kapitulira pred besmislom.

Njegova poetika predmeta – naročito razvijena u knjizi „Predmeti" – donosi fascinantnu filozofsku refleksiju o odnosu između bića i stvari. Predmeti kod Pogačara nisu mrtva materija već živi akteri u dramama svakodnevice. Oni pamte, svedoče, učestvuju u konstrukciji identiteta.

Pogačarev stil evoluira od ranije, sirovije energije ka zrelijoj, ali ne manje intenzivnoj poetici. Rani radovi odišu energijom punk scene, ulicom, noću – svim onim što čini mladost u post-jugoslovenskom urbanom kontekstu. Pesme iz najnovije knjige „Zemlja zemlja" pokazuju pesnika koji je savladao svoj zanat do perfekcije – svaka reč sedi na svom mestu, svaka slika otvriva nove slojeve značenja.

Smrt je stalni sagovornik. Ne kao apstrakcija, već kao stvarnost koja prožima svakodnevicu. Pesnik je svestan prolaznosti, ali umesto rezignacije nudi angažman – sa jezikom, telom, svetom. Smrt kod Pogačara nije kraj već stalna prisutnost, memento mori koje daje težinu svakom trenutku.

Intertekstualne reference – od Franka O'Hare do Lou Reeda – otkrivaju pesnika kao strastvenog čitaoca i slušaoca, duboko uronjenog u savremenu kulturu. Posebno je zanimljiva njegova veza sa njujorškom školom poezije. Kao i oni, Pogačar spaja visoko i nisko, uličnu kulturu i književnu sofisticiranost, spontanost i rafinirano jezičko majstorstvo.

„Ili ti ili svjetlo" – sam naslov sugeriše fundamentalnu dilemu, izbor između drugog ljudskog bića i nečeg transcendentnog. Ali kroz pesme shvatamo da to nije ili-ili, već i-i: svetlost dolazi kroz drugog, ljubav je oblik spoznaje, telo je hram i zatvor istovremeno.

Ova knjiga je obavezno štivo za svakoga ko želi da razume kuda se kreće savremena poetika na ovim prostorima. Pogačar ne pravi kompromise, ali onima koji su spremni da zarone u njegov svet nudi bogato, višeslojno iskustvo. Čitati ovu knjigu znači ući u dijalog sa jezikom koji konstantno preispituje sam sebe, sa pesnikom koji ne traži odgovore već postavlja prava pitanja – kako živeti u svetu koji se raspada, kako voleti kada je sve prolazno, kako pisati kada reči uvek propadaju?